Лажне патриоте убиле Ђинђића

Јован Пријић, заменик специјалног тужиоца, оценио је у завршној речи у процесу за убиство премијера Зорана Ђинђића да је крајњи циљ атентата за првооптуженог Милорада Улемека Легије било спречавање хапшења и изручења припадника ЈСО хашком Трибуналу и освајање власти у Србији. Да није уведено ванредно стање, тај план би, закључио је Пријић, био остварен. Тужилац је предложио да суд све оптужене прогласи кривим и осуди "на казну по закону". Он није прецизирао колику казну тражи, што је изазвало мало изненађење у судници. Тужилац на крају завршне речи обично каже да тражи максималне казне за оптужене, или чак прецизира временску казну коју сматра одговарајућом. Подсећамо да је максимална могућа казна за ово кривично дело 40 година затвора.

– Улемек је донео одлуку да се убије председник Владе Србије Зоран Ђинђић. Он је имао информацију да се за њега и Звездана Јовановића интересовао хашки Трибунал. Заменик специјалног тужиоца је додао је да је убиство Ђинђића дело "лажних ратника и лажних патриота". Он је у убиству премијера видео могућност да елиминише опасност и од Хага и од хапшења за убиство Ивана Стамболића и од злочина на Ибарској магистрали, док је мотив Душана Спасојевића био страх од хапшења због убистава, отмица и дроге. Сматрам да је то био ултимативни мотив, али главни мотив је била власт. Крајњи циљ било је довођење на власт људи којима би клан могао да управља да би његови чланови наставили да се баве криминалом. Улемек је рачунао да би тим чином изазвао страх који би потпуно зауставио интересовање за њега и да би он у новој власти био постављен на високу функцију – рекао је тужилац.

Пријић је казао да је земунски криминални клан настао почетком 2000. године само захваљујући Улемеку и да би клан без њега био просечна банда као и многе друге. Уз подршку ЈСО, који је тужилац назвао приватном Улемековом војском, клан је у новембру 2001. године постао непријатељско удружење.

Четворосатну беседу Пријић је почео тврдњом да је необориво доказано да је Зорана Ђинђића убио Звездан Јовановић.

– Председник Владе Србије Зоран Ђинђић убијен је 12. марта 2003. године у 12 часова и 25 минута испред улаза број пет у дворишту владе. Убио га је Звездан Јовановић, у то време помоћник команданта Јединице за специјалне операције, као припадник непријатељског клана чији је оснивач Улемек. Звездан Јовановић је 7. априла 2003. године у преткривичном поступку детаљно и свеобухватно то и признао, рекавши да је тако одлучио Легија, осмисливши акцију "Стоп Хагу" –казао је тужилац.

Пријић је затим подсетио на кључне детаље Јовановићевог исказа.

– Он каже да су снајперску пушку "хеклер и кох" донели Дућа и Легија, да је Владимир Милисављевић чекао у колима, испред зграде у Улици адмирала Гепрата одакле је пуцано, у "пасату" затамњених стакала, да је Александар Симовић имао телефон за везу, да је са њима био и Нинослав Константиновић, да су били маскирани перикама и наочарима и наоружани. Јовановић наводи да је на симс прозора ставио шарено ћебе и да је јављено да долази колона са премијером. Он каже: "Чудно је окренут, некако са стране. Пуцам једном, хоћу да потврдим, пуцам други пут". Затим каже да је дао пушку Аци, да је узео пиштољ, па су изашли из зграде. Милисављевић их вози до гараже у Новом Београду, где Јовановић прелази у кола код Милета Луковића и Сретка Калинића, који га возе у стан у Улици војводе Степе, где се окупао. Ту га преузима Миладин Сувајџић и вози га у центар ЈСО у Кулу – говорио је Пријић.

Он је истакао да су на ћебету затеченом на симсу канцеларије број 55 нађени трагови барута, као и да су на пушци "хеклер и кох", нађеној у Новом Београду, откривени трагови полиакрилних влакана који потичу са тог ћебета. Утврђено је, нагласио је, да су чауре нађене на симсу испред канцеларије испаљене из те пушке.

Вештаци су, навео је, потврдили да је премијер погођен у груди, док је стајао лицем окренут ка правцу одакле је наишао метак. Тај метак окрзнуо је штаку у његовој левој руци као и подлактицу. Његов телохранитељ Милан Веруовић рањен је док је био леђима окренут атентатору. Метак је после проласка кроз његово тело погодио зид владе и распрснуо се. Део метка погодио је по ногама премијера Ђинђића, који је упао кроз отворена врата у унутрашњост зграде.

Пуцањ из Бирчанинове или Немањине улице немогућ је и све спекулације о томе падају на чињеницама – оценио је Пријић.

– Изјаве телохранитеља који кажу да су чули три метка у супротности су са доказима. Сматрам да су те изјаве њихов субјективни доживљај догађаја. Способност репродуковања Милана Веруовића била је оптерећена стресним стањем у којем је био, као и чињеницом да су сви телохранитељи после атентата међусобно разговарали. Да је постојао трећи метак и да је ударио у зид владе несмањеном брзином, он би се згужвао као лименка од кока-коле. То нам је објаснио вештак из Визбадена. Уместо тога, метак је изгубио брзину услед проласка кроз тело и распрснуо се – казао је Пријић, осврћући се на исказ Милана Веруовића који је тешко рањен у атентату.

Веруовић је јуче, после дужег времена, дошао на суђење. Седео је у судници поред свог заступника адвоката Боже Прелевића.

– Пре свега овога, Звездан се са Легијом договорио да атентат изведу снајпером "један на један", како би се спречила по њиховом мишљењу издајничка политика Зорана Ђинђића и изручења највећих патриота Хагу – наставио је тужилац.

Он је у том тренутку погледао на своју десну страну, у правцу где иза стакленог зида седи Звездан Јовановић.

– Шта раде те патриоте? Гађају човека са повређеном ногом, који носи штаку. Пуцају у њега са раздаљине од 130 метара моћном снајперском пушком са које је криминалним поступком избрисан фабрички број. То не може личити на понашање патриоте. Звездан каже: "Пре тога нисам учествовао у ликвидацијама, нисам био понуђен" – рекао је Јован Пријић.

Звезданово признање, по оцени тужиоца, подудара се са исказима сведока сарадника Миладина Сувајџића, Зорана Вукојевића и Дејана Миленковића Багзија, са изјавом Душана Крсмановића из истраге, као и са материјалним доказима. Пријић је подсетио да је Звездан Јовановић тврдио да се ради о "будаластој креацији" полицајаца Милета Нованковића и Родољуба Миловића и да је тај исказ дат на незаконит начин, да је вештак Душан Дуњић полицијски човек а да је одбрана чак тврдила да су вештаци из Визбадена селективно одабрани.

– Једина идеја одбране била је да се ради о монтираном судском поступку, чији су организатори Чедомир Јовановић, Владимир Поповић, Душан Михајловић и Драгољуб Марковић. Па зар не би онда ти главни организатори подметнули Звезданове трагове у канцеларију 55 и у два стана, такозвана штека, која је он највише помињао у свом исказу – навео је тужилац.

Анализирајући Улемекову одбрану, он је оценио да се ради о истој матрици у свим предметима у којима је оптужен. Пријић се затим осврнуо на Легијину одбрану коју је он током лета 2004. године судском већу саопштавао током девет радних дана. Поменуо је пребацивање државне дроге преко границе, хапшење браће Бановић, протест ЈСО, Улемекове привредне активности са грчким партнерима и донацијом од 120 милиона евра, тровање Љубише Бухе Чумета и детаљ када је неименована особа Улемековој супрузи најавила његово хапшење. Пријић је рекао да је тужилаштво доставило суду све доказе о уништењу 600 килограма хероина нађеног у сефу Комерцијалне банке у марту 2001. године.

– У својој одбрани Улемек је највише простора посветио протесту ЈСО, причајући о доласку Душана Маричића Гумара који се плашио да му јединица не измакне контроли и о преговорима са Владом Србије у којима је учествовао. Анализом његовог приказа види се његов одлучујући утицај на ту јединицу иако тада више није био командант. Сматрам да је тај догађај био повезан са у то време актуелним предметима "Ибарска магистрала" и отмицом Мирослава Мишковића, ради застрашивања оних који су радили на томе – оценио је Пријић.

– Улемек је покушао да овај поступак усмери на друге људе које је поменуо у вези са непостојећим послом са дрогом. То је покушао и довођењем у земљу Ивице Матековића дан уочи атентата да би га после довео у везу са тим. Тврдио је да ни по чему није могао да закључи да су Душан Спасојевић и његова група били криминални клан. Његова изјава је уверљиво бесмислена и лажно тенденциозна –додао је Пријић издвајајући поједине делове из одбране Милорада Улемека.

Легијина манипулативна природа, наставио је, види се и по томе што је судско веће слагао чак и када је о себи давао личне податке. Тврдио је да је завршио средњу музичку школу, док о томе нема ни речи у формулару који је попунио када се запошљавао у МУП-у, већ се помиње само трећи степен. Казао је да је током бекства све време био у својој кући и да га је супруга шишала маказама, а сведоци су на суђењу рекли да је из своје куће изашао са дугом косом и брадом, неуредног изгледа. Пријић је подсетио и на Улемеков навод да у ЈСО није постојала пушка "хеклер и кох", док је оружар јединице казао да је било осам таквих пушака.

– Он је сам о себи створио лажну слику, али и о премијеру Ђинђићу, повезујући га са криминалним делатностима. За ту сврху користио је лист "Идентитет", чији је власник био Спасојевић а главни уредник Улемеков кум – казао је тужилац.

У завршној речи, Пријић је закључио да је оптужница доказана и у делу који се односи на све остале оптужене – Бранислава Безаревића, Жељка Тојагу, Сашу Пејаковића, Александра и Милоша Симовића, Милана Јуришића, Нинослава Константиновића, Владимира Милисављевића, Сретка Калинића и Душана Крсмановића.

Суђење се наставља данас када ће завршну реч дати заступници Ружице Ђинђић адвокати Рајко Даниловић и Срђа Поповић. После њих реч ће добити Божо Прелевић, адвокат Милана Веруовића.

-------------------------------------------------------------------------

Одобрено телевизијско емитовање

Давање завршне речи јуче је почело са два сата закашњења, јер се чекала одлука председнице Врховног суда Србије Виде Петровић Шкеро, поводом захтева ТВ станица да преузму судски видео запис са завршних речи.

Претходно су за то дали сагласност тужилац, сви адвокати и сви оптужени, осим адвоката Срђе Поповића. Судија Месаровић такође се сагласила да се снимци завршних речи доставе ТВ станицама, па је председница ВСС прихватила предлог медија. Адвокати одбране и јуче су истицали да не желе да се њихове завршне речи емитују на ТВ Б92 због, како се чуло, "бесомучне кампање против Улемека" на тој телевизији.

Од данас ће електронски медији у одложеном преносу, са даном закашњења, моћи да емитују завршне речи тужилаштва, одбране и оптужених.

--------------------------------------------------------------------------

Ублажена оптужба против Тојаге

Пре давања завршне речи, Јован Пријић променио је оптужницу у односу на Жељка Тојагу. Тојага, који је до јуче био оптужен за убиство представника највиших државних органа и тероризам сада одговара за исто то дело учињено у покушају, што је знатно блажи вид оптужбе. На терет му се ставља догађај код хале "Београдска арена" када је требало да премијерово возило гађа "зољом".

У завршној речи, тужилац је нагласио олакшавајуће околности на страни Душана Крсмановића. Крсмановић је, по оцени Пријића, својим држањем пред судом показао свој однос према кривичним делима и жртвама.