Пирова победа италијанске левице

После пребројавања гласова, касно синоћ, постало је јасно да ни фаворизовани страначки блок левог центра, ни алијанса бившег премијера Силвија Берлусконија неће моћи да рачуна са већином у оба дома парламента, у Камери и у Сенату. Створена је такозвана пат ситуација, која онемогућава доношење закона, односно – пружа могућност опозицији да блокира све владине законе.

„Обрели смо се у врло незгодној ситуацији“, рекао је лидер левог центра Пјер Луиђи Берзани по саопштавању изборних резултата, а при том додао: „Италијани ће, ипак, и са тим изићи на крај, као што је увек било“.

У надметању за доњи дом парламента, Камеру, коалиција левице и еколога, предвођена социјалдемократима Пјера Луиђија Берзанија, однела  је једну од најтешњих победа у новијој историји, са мање од једног процента разлике, испред савеза десног центра бившег премијера Силвија Берлусконија - 29,62 одсто према Берлусконијевих 29,02 процента. Како се испоставило, била је то пирова победа, јер није успела да оствари резултат који би јој обезбедио већину у горњем дому, Сенату – или већину у већ виђеном савезу са страначким блоком одлазећег премијера Марија Монтија.

Највеће изненађење, међутим, приредио је Покрет пет звезда популарног комедијаша из Ђенове Бепеа Грила. Са 25,54 одсто освојених гласова за улазак у доњи дом, односно 23,79 за Сенат, остварио је у свом првом учешћу на парламентарним изборима далеко више него што му је у најоптимистичкијим прогнозама предсказивано.

Коалиција коју је предводио досадашњи премијер Марио Монти освојила је 10,55 гласова за Камеру, односно само 9,14 одсто гласова за Сенат.

Странке левог центра су, у складу са италијанским изборним законом, оствариле апсолутну већину у доњем дому и могле би да формирају владу. Међутим, у горњем дому, сенату, највише места освојио је савез десног центра Силвија Берлусконија (114), испред левице (113 места), и Покрета пет звезда бившег комедијаша Бепе Грила (58). Странке које је предводио досадашњи шеф технократске владе Марио Монти освојиле су само 16 места у Сенату. С обзиром на овакву констелацију, и на међусобне односе странака и постојеће преференције, ни једна од две главне групације неће моћи да оствари неопходну већину у Сенату од 158 места.

Евентуалној влади левице – која је најавила да ће сачувати планове одлазеће владе за реформу пензија и тржишта рада, али задржати Монтијев порез на имовину, који би Берлускони укинуо – жестоко се супротстављају табори Берлусконија и Грила. Премда се у политичкој оријентацији дијаметрално разликују, и једни и други су против „оних у Бриселу“ и против „диктата Берлина“, што ће рећи против политике радикалне штедње која се сматра предусловом за опоравак посрнуле, треће економије евро зоне. Заједно, Берлусконијеви и Грилови сенатори располажу са 172 места – за четрнаест више него што је потребно за већински вотум.

    Парадоксално али истинито,ситуација не би била другачија ни да је изборе за доњи дом,Камеру добио Силвио Берлускони.И он би, упркос чињеници да је освојио највише места у Сенату,дошао у позицију да не може да оствари потребну већину у горњем дому.

Неочекивани успех Гриловог Покрета пет звезда који је најавио и остварио политички „цунами”, са једне стране, и релативни успех „кавалијереа“ деснице Берлусконија са друге - од кога се страхује да би могао да поквари све планове за економски опоравак Италије - представљају, у овом тренутку, продужење политичке несигурности на Апенинима.

Италијански партнери у еврозони и међународни инвеститори пажљиво су пратили изборе да би проценили у ком смеру ће кренути трећа по економској снази земља еврозоне. И не само она. Разлог њиховим бригама била је могућност продубљења економске кризе у ЕУ и САД и то у тренутку када се чинило да је та криза преброђена.

„Италија би могла да повуче цео западни свет у амбис кризе”, листом процењују аналитичари.