Историја из пера архитекте Константина Јовановића

Детаљи из живота кнеза Милоша Обреновића, његовог наследника Михаила и других најутицајнијих личности тог времена осликани су у новој публикацији „Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века”. Ово дело приредио је Музеј града Београда на основу оригиналног рукописа из 1917. године и биће представљено сутра у 19 сати у Конаку кнегиње Љубице.

Аутор у спису приказује историјска, друштвена, политичка и културна збивања која су, између осталог, повезана и са боравком кнежева Милоша и Михаила у емиграцији. Константинов отац – Анастас, први српски литограф и један од наших првих фотографа који ће касније постати двороуправитељ, непосредно је учествовао у овим збивањима, као одани сарадник династије Обреновић.

– Даровито написано, Константиново оригинално литерарно дело представља ретко сведочанство једног недовољно познатог периода српске историје. Рукопис који је на објављивање чекао више од пола века, овом публикацијом први пут излази на светлост дана. Књига је намењена стручној и широј јавности, са жељом приређивача да постане могуће полазиште будућих истраживања – подвлаче у Музеју града Београда.

Аутентични рукопис за штампу припремила је кустоскиња ове културне институције и историчарка уметности Данијела Ванушић. Осим ње на промоцији у Конаку кнегиње Љубице говориће директорка Музеја града Даница Јововић-Продановић, историчар др Радомир Поповић и историчар уметности мр Игор Борозан.

Константин Јовановић рођен је 1849. године у Бечу, као најстарије дете Анастаса Јовановића, који је у аустријску престоницу емигрирао са прогнаним Обреновићима. Аутор „Разних успомена” сматра се једним од највећих српских архитеката на прелазу из 19. у 20. век. Сину управитеља двора кнеза Михаила и генерацији његових колега школованих у најпознатијим европским центрима, приписују се заслуге да су својим грађевинским подухватима изменили оријенталну физиономију београдске вароши из времена турске владавине. Највећи утицај на Јовановића оставио је један од најпознатијих немачких теоретичара и архитеката средине 19. века Готфрид Земпер.

У Музеју града Београда подсећају да је Јовановић, иако познат по свом високом образовању и пројектима, до сада био тајанствен када је реч о записима о његовим сопственим искуствима и сећањима. У рукопису који ће сутра бити промовисан не само да је дочарао епоху Милоша и Михаила Обреновића и описао савременике већ је успео да истакне значај своје породице у новијој националној историји.

-----------------------------------------------------------------

Најважнији пројекат – здање Народне банке Србије

Константин Јовановић своје прве грађевине у Београду пројектовао је 1885. године и то кућу адвоката Марка Стојановића у Кнез Михаиловој улици 53-55 и кућу Драгомира Радуловића у Вука Караџића 12. Најзначајније дело аутора „Разних успомена” је зграда Народне банке Србије у Улици краља Петра 12, које је грађено у две етапе. Међу важније радове Константина Јовановића спадају и зграда Николе Спасића у Кнез Михаиловој 33, као и кућа Марка Стојановића у Париској 15.

Најпознатији пројекти овог архитекте који никада нису реализовани су здање Парламента Србије, Храма Светог Саве на Врачару и Српске краљевске академије.

Константин Јовановић учествовао је и у изградњи објеката по Бечу, али је о његовом раду у престоници тадашње Хабзбуршке монархије мало података.