Сутра коначна пресуда Перишићу

Коначна пресуда у предмету Момчила Перишића, бившег начелника Генералштаба ВЈ, првостепено осуђеног на 27 година затвора, биће изречена у четвртак у Хашком трибуналу.

Одлуку, којом ће бити стављена тачна на први процес у којем је неки српски званичник осуђен за злочине у Хрватској и БиХ, донеће веће којем председава амерички судија Теодор Мерон.

Он је познат јавности и као председавајући Апелационог већа које је донело ослобађајућу пресуду у случају хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача. Потписао је и одлуку којом је мајору Веселину Шљиванчанину првостепена казна повећана са пет на 17 година затвора. У судском већу су и судије Кармел Ађијусса Малте, Лију Дачун из Кине, АрлетРамаросон са Мадагаскара и Андресија Ваз из Сенегала.Већином гласова судија, уз супротно мишљење судије Баконеа Џастиса Молотоа, Перишић је у септембру 2011. године проглашен кривим за помагање и подржавање злочина у Сарајеву и Сребреници, као и за пропуст да казни починиоце ракетних напада на Загреб.

На пресуду се жалила само одбрана тражећи да Перишић буде ослобођен одговорности за злочине из оптужнице или да му се изрекне нова, разумнија казна.

Значајан део аргументације одбране заснива се на издвојеном мишљењу председавајућег судије Молотоа, који је остао у мањини сматрајући да Перишића треба ослободити по свим оптужбама за помагање и подржавање.

Одбрана сматра да је за доказивање кривичног дела потребно утврдити знатан утицај помоћи на охрабривање или морално подржавање чињења злочина.

Већина судија у Претресном већу закључила је да за постојање одговорности није неопходно да је помоћ усмерена на чињење злочина. Такав став, указује одбрана, повлачи одговорност америчких, француских или британских државних и војних званичника за злочине страних војски којима су помагали у Судану, Конгу или Либији.

Бранилац Стефан Бургоњ указао је у жалби да нема доказа да је помоћ коју је Перишић пружао војскама босанских и хрватских Срба била усмерена на чињење злочина. По одбрани, ВРС је имала право да се бори и ослањала на помоћ СРЈ и њене војске како би водила рат. Пружена помоћ је, тврди бранилац, подржавала ратне напоре, али није била конкретно усмерена на почињење злочина који су били резултат „лоше праксе и лошег руковођења и командовања”.

Тужилаштво је у одговору на аргументе одбране нагласило да Перишић није проглашен кривим због ратних напора, већ зато што је помоћ коју је пружао ВРС имала знатан утицај на чињење злочина у Сарајеву и Сребреници. Та војска је, по ставу тужбе, зависила од помоћи која је била кључна за чињење злочина, а Перишић је, мада није могао да заустави помоћ Београда Војсци РС,ту помоћ институционализовао.

На крају жалбене расправе, већу се обратио Перишић рекавши да свет није забранио вођење рата. Он је позвао чланове већа да размисле о последицама коначне пресуде у његовом предмету на начелнике Генералштаба војски других држава које тренутно помажу ратове у свету.