Провизије и до 150 динара

Банке наплаћују различите провизије за исте услуге у зависности од статуса клијента, времена реализације налога у току дана, као и сврхе трансакције. Тако може да се деси да у зависности од свега тога, на пример, телефонски рачун од 500 динара у банци платимо чак 650 динара.

Ове провизије се наплаћују по неколико принципа:

– минималне, која означава најнижу могућу провизију коју у току пословног дана клијент може да плати за реализовање неког платног налога

– стандардне, која означава стандардну провизију коју би просечан (без посебног статуса) клијент платио за реализацију платног налога у 11 часова (исказано у процентима)

– максималне која означава максимални могући износ провизије који би клијент могао платити банци у току пословног дана због брзине реализације (уколико је налог испостављен касније у току пословног дана)

Свака банка, наравно, има право да ове провизије одређује у складу са својом пословном политиком, дакле слободно тржиште и конкуренција је оно што формира цену услуга.Цена ове услуге која се у ствари зове провизија за готовинске уплате на рачуне у корист друге банке изгледа овако:

– минимални износ провизије је од 20 динара до чак 150 динара

– процентуални износ провизије је од 0,3 одсто до 1 одсто од износа на уплатници

– максимални износ провизије се креће од 2.500 динара до чак 10.000 динара.

Како у ствари функционише овај принцип наплате провизија?

Врло једноставно, износ са уплатнице се множи са процентом, па уколико је добијени износ мањи од минимално прописаног примењује се минимална провизија. Уколико је добијени износ већи од максималног износа, примењује се максимални износ. Наравно, све остале добијене вредности које се налазе у оквиру распона минималног и максималног се узимају као такве и наплаћују као провизија.

Пример 1:

Уколико вам, рецимо, рачун за телефон износи 700 динара, износ рачуна се прво множи са процентом. По процентуалном распону провизија би била од 2,1 динара до 7 динара. Међутим како су процентуалне провизије мање од минималних провизија, свака банка ће вам наплатити минимални износ провизије – дакле од 20 до чак 150 динара.

Пример 2:

Ако сте, на пример, направили мало већи рачун за мобилни телефон и он износи 6.500 динара, при плаћању рачуна ћете у зависности од банке у којој плаћате платити 32,5 динара (0,5 одсто вредности), код других 65 динара (један одсто од вредности), а код појединих 80, 120 или 150 динара (минималну провизију).

Исти принцип обрачуна се примењује и када је у питању максималан износ, али би та једна уплата морала бити у износу већем од неколико стотина хиљада динара.

Очигледно је да нас сваки улазак у банку кошта. Питање је само колико ћемо дозволити да нас овакве ствари коштају. Јер за плаћање рачуна Инфостана и струје поједине банке не наплаћују никакву провизију, док друге својим клијентима које користе неки комплет услуга не наплаћују уопште овакве трансакције.

Хоћемо ли бити и даље немарни према себи и дозволити да за поједине ставке платимо готово за трећину више? Фактор изненађења је увек добар када су лепе ствари у питању, али када утиче негативно на наш новчаник онда је непожељан. Да негативан фактор изненађења не буде више присутан у нашим новчаницима, пре него што се хитно запутите у најближу банку да платите рачуне, на сајту www.kamatica.com у калкулатору платног промета прерачунајте провизије по банкама за износ вашег плаћања и наравно одаберите најјефтинију.