Provizije i do 150 dinara

Banke naplaćuju različite provizije za iste usluge u zavisnosti od statusa klijenta, vremena realizacije naloga u toku dana, kao i svrhe transakcije. Tako može da se desi da u zavisnosti od svega toga, na primer, telefonski račun od 500 dinara u banci platimo čak 650 dinara.

Ove provizije se naplaćuju po nekoliko principa:

– minimalne, koja označava najnižu moguću proviziju koju u toku poslovnog dana klijent može da plati za realizovanje nekog platnog naloga

– standardne, koja označava standardnu proviziju koju bi prosečan (bez posebnog statusa) klijent platio za realizaciju platnog naloga u 11 časova (iskazano u procentima)

– maksimalne koja označava maksimalni mogući iznos provizije koji bi klijent mogao platiti banci u toku poslovnog dana zbog brzine realizacije (ukoliko je nalog ispostavljen kasnije u toku poslovnog dana)

Svaka banka, naravno, ima pravo da ove provizije određuje u skladu sa svojom poslovnom politikom, dakle slobodno tržište i konkurencija je ono što formira cenu usluga.Cena ove usluge koja se u stvari zove provizija za gotovinske uplate na račune u korist druge banke izgleda ovako:

– minimalni iznos provizije je od 20 dinara do čak 150 dinara

– procentualni iznos provizije je od 0,3 odsto do 1 odsto od iznosa na uplatnici

– maksimalni iznos provizije se kreće od 2.500 dinara do čak 10.000 dinara.

Kako u stvari funkcioniše ovaj princip naplate provizija?

Vrlo jednostavno, iznos sa uplatnice se množi sa procentom, pa ukoliko je dobijeni iznos manji od minimalno propisanog primenjuje se minimalna provizija. Ukoliko je dobijeni iznos veći od maksimalnog iznosa, primenjuje se maksimalni iznos. Naravno, sve ostale dobijene vrednosti koje se nalaze u okviru raspona minimalnog i maksimalnog se uzimaju kao takve i naplaćuju kao provizija.

Primer 1:

Ukoliko vam, recimo, račun za telefon iznosi 700 dinara, iznos računa se prvo množi sa procentom. Po procentualnom rasponu provizija bi bila od 2,1 dinara do 7 dinara. Međutim kako su procentualne provizije manje od minimalnih provizija, svaka banka će vam naplatiti minimalni iznos provizije – dakle od 20 do čak 150 dinara.

Primer 2:

Ako ste, na primer, napravili malo veći račun za mobilni telefon i on iznosi 6.500 dinara, pri plaćanju računa ćete u zavisnosti od banke u kojoj plaćate platiti 32,5 dinara (0,5 odsto vrednosti), kod drugih 65 dinara (jedan odsto od vrednosti), a kod pojedinih 80, 120 ili 150 dinara (minimalnu proviziju).

Isti princip obračuna se primenjuje i kada je u pitanju maksimalan iznos, ali bi ta jedna uplata morala biti u iznosu većem od nekoliko stotina hiljada dinara.

Očigledno je da nas svaki ulazak u banku košta. Pitanje je samo koliko ćemo dozvoliti da nas ovakve stvari koštaju. Jer za plaćanje računa Infostana i struje pojedine banke ne naplaćuju nikakvu proviziju, dok druge svojim klijentima koje koriste neki komplet usluga ne naplaćuju uopšte ovakve transakcije.

Hoćemo li biti i dalje nemarni prema sebi i dozvoliti da za pojedine stavke platimo gotovo za trećinu više? Faktor iznenađenja je uvek dobar kada su lepe stvari u pitanju, ali kada utiče negativno na naš novčanik onda je nepoželjan. Da negativan faktor iznenađenja ne bude više prisutan u našim novčanicima, pre nego što se hitno zaputite u najbližu banku da platite račune, na sajtu www.kamatica.com u kalkulatoru platnog prometa preračunajte provizije po bankama za iznos vašeg plaćanja i naravno odaberite najjeftiniju.