Цене ораница отишле у небо

Зрењанин – Земља је једина некретнина у Србији чија цена расте из дана у дан. Онај ко има новац, а није сигуран где би га било добро пласирати нека купује земљу. То је, кажу данас у Банату, најбоље улагање које ће се исплатити врло брзо и то не само због приноса са ораница већ због очекивања да ће њихова вредност и даље да расте.

У Арадцу код Зрењанина у Месној заједници сазнајемо да хектар квалитетније земље достиже и осам хиљада евра. Двоструко више него пре две-три године.

– Углавном добијамо позиве у којима се купци распитују за цену, али, за разлику од ранијих година продаваца уопште нема каже нам Ана Года секретар МЗ. Њен колега из суседног Елемира Драгиша Цукић каже да је у овом атару цена још већа и да се трговина земљом примирила, али да цене хектара драстично расту.

– Земљу углавном нуде наследници и потомци земљорадника који живе у градовима и немају намеру да се баве ратарењем па продају наследство. Пољопривредници по банатским селима не продају земљу. Напротив све је више младих људи који се баве аграром и поред обраде своје земље узимају и туђу под аренду, каже Цукић тумачећи ту појаву као врло позитивно кретање на селу.

Милан Репија градски већник у зрењанинској локалној самоуправи задужен за пољопривреду тврди да има више разлога због којих је скочила цена земље и да та појава заслужује посебну пажњу.

– Многи од новопечених богаташа кроз куповину ораница перу новац и уједно улазе у атрактиван бизнис кога очекују све бољи дани. Онај ко данас купи земљу сутра, када уђемо у Европску унију, за њу ће да добије вишеструко вишу цену. До сада се велики број људи обогатио изнајмљивањем државне земље на којој су појединци реиздавањем  узимали велики новац. Ту су користили предности неадекватног субвенционисања по површини, а не по приносу где су они зарађивали, а држава губила. Сада се тек види колико је наше друштво изгубило зато што се није довољно пажње посвећивало коришћењу земље. Данас смо већ сви свесни да поседовање земље значи и трајну сигурност за власнике и зато за њом влада јагма, вели Репија.

Сретен Глигоријевић већ годинама се бави агробизнисом где обрађује на стотине хектара земље у Међи, у општини Житиште. Њему се чини да цена земље никада није доживела овако нагли скок. – Просто је експлодирала. Само што се човек окренуо око себе, земљу више нико не нуди, а сви је траже. Потражња је нарочито скочила након најављивања арапских инвестирања у Србију и мислим да се овај тренд неће скоро зауставити, каже Глигоријевић.

Још пре неколико година земљу нико није хтео, али уочи овог пролећа цена квалитетније земље у средњем Банату достиже и десет хиљада евра по хектару. Процењује се да ће цене и даље расти како год се наша земља буде приближавала Европској унији.