Јуриш на центар

Класична поларизација француског друштва на левицу и десницу која је избила у први план после првог круга председничких избора, у овим условима је, заправо, подела између либералне деснице коју заговара Никола Саркози и социјалдемократске левице којој нагиње Сеголен Роајал. Јака подршка коју је у првом кругу добио центриста Франсоа Бајру (18,6 одсто гласова) и мања од очекиване коју је добио екстремни десничар Жан-Мари ле Пен (10,4) указују на јачање центра на уштрб екстремистичких партија. И не само то.

"Резултат председничких избора диктираће понашање Бајруових бирача", преноси "Гардијан" предвиђање једног аналитичара.

Мада је Бајру најавио да се спрема за парламентарне изборе и мада је менаџерка његове кампање поручила: "Нисмо на продају", јасно је да ће његово бирачко тело од седам милиона гласача да одигра крупну улогу у другом кругу. Стога се грозничаво очекује конференција за новинаре најављена за данас по подне.

Мада је Саркози рекао да неће правити никакве компромисе, он је са својим саветником позвао присталице Бајруове Уније за француску демократију да се придруже "председничкој већини", рекавши да су добродошли. Из табора Роајалове огласио се њен животни сапутник Франсоа Оланд, иначе шеф Социјалистичке партије, рекавши да би свако преговарање са Бајруом значило недостатак поштовања према његовим бирачима. Нешто слично је рекао и сам Бајру.

"Ја нисам власник својих бирача, нити гласова које су ми дали.  Задржаћу своју самосталност", преноси "Њујорк тајмс" његове речи.

С друге стране, левица спрема уједињење, јер је, сматрају аналитичари, њихова расутост на шест кандидата била трагична грешка (осталих пет кандидата освојило је укупно око 10 одсто гласова). Ветеранка Арлет Лагијер се придружила апелима да се леви блок уједини, који су стигли од Мари-Жорж Бифе и Оливјеа Безансноа и потврдила да ће подржати Сеголен Роајал.

Питање је коме ће се окренути Бајруови гласачи, међу којима има и десничара и левичара. "Гардијан" објашњава профил Бајруових гласача, тврдећи да многи од њих припадају такозваној бобо групацији, представницима (најприближније речено) "буржујске боемије" (les bourgeois-bohemes). Реч је о образованој грађанској класи која је нека врста пандана за америчке јапије. Амерички читаоци израз бобо поистовећују са колумнистом "Њујорк тајмса" Дејвидом Бруксом који је измислио ову кованицу у књизи "Бобо у рају" и који у тој књизи бритко и духовито сецира њихов животни стил. Ипак, израз бобо у Америци никада није масовно прихваћен, али је одомаћен у Француској зато што је реч боем француског порекла.

Они који себе представљају као бобое скупљају се у познатом "Кафе де Флор" (где су Жан-Пол Сартр и Симон де Бовоар водили филозофске дебате), лепо се одевају, једу здраву органску храну, прате културу и не могу да одоле привлачности политичких опција какве, на пример, нуде троцкисти, зелени или алтермондијалиста Жозе Бове. Све донедавно о њима се писало с иронијом, али сада ће вероватно постати мета удварања и деснице и левице.

Углавном левичарски настројени, представници групације бобо су у овим председничким изборима у великом проценту гласали за Франсоа Бајруа зато што их, како су неки од њих објаснили за "Гардијан", Саркози плаши или су желели да казне Социјалистичку партију због лоше кампање. У лидеру Уније за француску демократију нашли су опцију која би помогла Француској да превазиђе болесну ситуацију у којој се нашла и због недостатка морала. За дуел Саркози–Роајалова признају да још нису нашли кључ.