Странци „даровали” матичне ћелије нашим пацијентима

У Војномедицинској академији (ВМА) недавно је урађена, други пут у Србији,трансплантација матичних ћелија коштане сржи од несродног даваоца, али је ово први пут да су донори ћелија били странци, пријављени у Светском регистру давалаца коштане сржи. Лечење матичним ћелијама примењено је код четрдесеттрогодишњег мушкарца који се разболео 2012. од такозване акутне лимфобласне леукемије и код четрдесетогодишње жене која је имала акутну мијелоидну леукемију.

Ови пацијенти нису имали доноре у својој породици, али ни у српском регистру давалаца, али је у светском, тачније у немачком, нађено двоје давалаца од којих су узете матичне ћелије из периферне крви.

Професорка др Драгана Стаматовић, начелница Одељења за трансплантацију коштане сржи и интензивну хематолошку негу на ВМА, објашњава да је код оба болесника најбољи облик лечења у њиховој ситуацији пресађивање коштане сржи. Оба болесника су добро поднела припремну терапију, добили су адекватан узорак ћелија, а постоперативни ток протиче без битних компликација.

– Пацијент је оперисан пре пет недеља, а пацијенткиња пре три недеље. Овај облик лечења умањује могућност враћања болести, а тек ће нам време показати његову дефинитивну ефикасност. Сам процес припреме за алогену трансплантацију од несродног подударног донора различит је у односу на класичну трансплантацију и подразумева примање интензивније такозване имуносупресивне терапије која ће омогућити адекватно прихватање „калема” и смањити ризик од потенцијалног одбацивања органа – нагласила је др Стаматовић.

Према речима професорке др Љиљане Тукић, начелнице Клинике за хематологију ВМА, трансплантација матичних ћелија костне сржи већ је устаљен начин лечења болесника са хематолошким болестима, односно код разних врста леукемија, болести коштане сржи које нису злоћудне, попут апластичне анемије или неких урођених обољења метаболизма, као што су тешке таласемије.

– У породици је тешко наћи даваоце, јер се ту може утврдити подударност код сваког трећег или четвртог пацијента. Вероватноћа да се нађе давалац у породици је од 25 до 30 одсто. Имамо два пацијента који чекају на интервенцију, а процењујемо да око 10 болесника у Србији захтева ову врсту лечења од несродног даваоца. Нажалост, били смо сведоци бројних акција да се помогне болеснику да иде у иностранство на интервенцију, а одлазило се и преко РЗФО у Рим. Обављање трансплантација овде, са несродним даваоцима, значајне су јер много мање коштају. Претраживање интернационалног регистра и допремање ћелија када нађемо даваоца кошта од 25.000 до 35.000 евра, а трансплантација са највећим компликацијама не кошта више од 40.000 евра, што значи да комплетно пресађивање кошта око 70.000 евра, што је три до четири пута јефтиније него да одлазе у иностранство – нагласила је др Тукић.

Како наглашава примаријус др Снежана Јовановић-Срзентић, директорка Института за трансфузију крви, модеран начин давања крви подразумева и формирање Регистра давалаца коштане сржи, које је почело 2005. године у њиховом институту уз велики ентузијазам др Зоране Андрић, која је на томе интезивно радила, што је крунисано прошле године уласком националног у светски регистар.

– У нашем регистру тренутно има око 3.400 људи, а светски има више од 20 милиона особа. Нама је приступ светском регистру омогућио лакше налажење одговарајућег несродног даваоца за наше пацијенте – додала је др Јовановић-Срзентић

Трансплантациона медицина не трпи индивидуализам међу лекарима, специјалностима и установама, сматра професор др Марјан Новаковић, начелник ВМА. Он је за наш лист истакао да се у ВМА максимално квалитетно ради трансплантација бубрега и јетре, али да ће развијати и друге врсте пресађивања органа, попут трансплантација панкреаса и евентуално плућа, али, у будућности, и срца.

Прва трансплантација од несродног даваоца, где су матичне ћелије узете од несродног даваоца из домаћег регистра, обављена је у новембру 2009. године у Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”.