Српски случај Кенеди

Адвокат Рајко Даниловић, заступник породице Ђинђић, тражио је јуче у завршној речи да оптужени за атентат на премијера Зорана Ђинђића буду кажњени најтежом законском казном. Он је рекао да је то једина примерена казна и оценио да је на суђењу доказана кривица оптужених. Адвокат Срђа Поповић, такође заступник породице Ђинђић, затражио је још једном да пред судом у поновно отвореном поступку као сведоци буду саслушани премијер Војислав Коштуница и његови сарадници Раде Булатовић, Борислав Микелић, Мирослав Милошевић, Драган Јочић, Градимир Налић и Александар Тијанић, како би била утврђена политичка позадина атентата.

Даниловић је изјавио да је било тајних договора који су онемогућили испитивање свих особа које су могле бити осумњичене за убиство премијера Зорана Ђинђића. Он је изразио жаљење што судски процес није одговорио на питања ко је оптужене подржавао и покушавао да заштити и зашто подстрекачи и помагачи нису пред судом саслушани ни као сведоци.

– Предаја првооптуженог Милорада Улемека и састав одбора за дочек у МУП-у Србије изазивају забринутост. Улемек је дочекан у кабинету начелника Јавне безбедности Милошевића, у присуству двојице министара. На дочеку је био и блиски сарадник Коштунице Александар Тијанић. Зар би дочек могао да прође без Радета Булатовића, садашњег директора БИА-e? Сви они покушали су да прикрију мотиве свог присуства, а изостала је полицијска, тужилачка и судска активност у том правцу, што показује да постоји притисак на судско веће. Извесни представници владајуће гарнитуре су на тај начин демонстрирали своје навијачке политичке страсти стављајући до знања да су им симпатије на страни првооптуженог испољавајући нескривен анимозитет према мучки убијеном Ђинђићу – рекао је Даниловић.

Он је подсетио да су оптужницом били обухваћени Раде Булатовић и генерал Ацо Томић, бивши начелник војне безбедности, као и да је тужилац одустао од даљег гоњења без икаквог новог доказа.

Адвокат је оптужио војску да је лансирањем лажног списка потенцијалних оптуженика за Хаг сатанизовала Владу Србије и премијера као људе спремне да изруче Хагу националне хероје. Он је цитирао изјаву Дејана Михајлова, генералног секретара Владе Србије, да су Зорана Ђинђића убили његови људи, оцењујући да је ту лаж Михајлов на суђењу кукавички објаснио жаром предизборне кампање. Даниловић је оценио да постоји могућност да су обећања првооптуженом остављена за Врховни суд Србије, "а јавност се већ уверила да се на тај суд може утицати". Он је подсетио и на медије који су константно нападали оптужницу и оспоравали налазе вештака да би створили забуну и утицали на суд.

Заверенички чин

Даниловић је оценио да није испитана улога обавештајних служби и организације обезбеђења премијера у атентату. Расветљавање тих чинилаца, нагласио је, употпунило би слику да је убиство Зорана Ђинђића заверенички чин.

– О политичком значају Зорана Ђинђића грађани су се спонтано изјаснили на његовој сахрани, што је збунило његове политичке противнике, који су само изашли са предлогом за формирање концентрационе владе. То је у Србији примљено са негодовањем и увођењем ванредног стања, па су због тога одустали од других завереничких амбиција – казао је Даниловић.

Адвокат Срђа Поповић је у завршној речи детаљно анализирао одлуку суда којом су раније одбијени његови предлози о саслушању Коштунице и његових сарадника. Он је додао да сматра да је суд погрешио што је одбио тај предлог и да је то учињено због нелагоде да се ти људи доведу у ситуацију у којој је био Михајлов.

 – Кривица оптужених је банална. Као и увек, урадили су оно што им је речено да ураде. За другачију завршну реч можда ћу имати прилике на следећем суђењу за убиство премијера Ђинђића, када се буде судило онима који су ово организовали и наредили – казао је Срђа Поповић.

Он је оценио да се одбрана оптужених може свести на три речи: "Све је монтирано". Оптужени, навео је иронично, наговештавају да су премијера "трећим метком убили наркодилери, стране обавештајне службе, Албанци, фоторобот или Чеда Јовановић, чиме се ругају успомени на њега, породици Ђинђић и његовим поштоваоцима, правди и овом суду".

– Упознао сам Зорана Ђинђића пре 39 година као клијента и знам да га је целог живота Удба прогањала. И видим, Удба га је на крају и убила – казао је Поповић.

Извођачи радова

Максималне казне за оптужене затражио је и адвокат Божо Прелевић, заступник Милана Веруовића, Ђинђићевог телохранитеља, закључујући да оптужницом нису обухваћени сви актери овог догађаја, већ само "пуки извођачи радова", који су били оруђе у нечијим рукама.

Он је оценио да поред питања ко је убио Ђинђића, треба одговорити и на питање шта је спречило полицију да обезбеди премијера, иако се знало шта се спрема. Без одговора су, навео је Прелевић, и питања ко је искључио камере на згради владе, ко није обезбеђивао околне зграде и ко никада није прислушкивао Милорада Улемека, јер је био заузет прислушкивањем Ђинђића и новинара.

– Шта је тужиоца спречило да на основу исказа Љубише Бухе покрене поступак против земунске групе пре убиства Зорана Ђинђића? Оваквом оптужницом се прикрива истина – рекао је Прелевић.

У поподневном делу суђења завршне речи почела је и одбрана оптужених. Први је говорио адвокат Слободан Миливојевић, бранилац Милорада Улемека. Он је најпре рекао да је запањен тужиочевим етикетирањем оптужених да су били самозвани ратници, као да заборавља шта се дешавало на подручју Србије, да је постојало Косово, Босна и бомбардовање НАТО-а.

– Право сваког грађанина јесте да сазна ко је убио премијера, али тај одговор овде нећете добити. Ово ће бити српски Кенеди случај. Анатемисан је пуковник Улемек и припадници ЈСО како би се јавно мњење преусмерило са правих налогодаваца – казао је Миливојевић.

Он је истакао да је сат времена после убиства Ђинђића расписана потерница за оптуженима, без икаквог основа.

Званична верзија

У судници је, на захтев Миливојевића, приказан снимак Телевизије Б92 начињен испред Владе Србије непосредно после атентата.

– Увиђајна екипа дошла је на место убиства после сат и по, а то време је довољно да се подметну или уклоне трагови. На снимку се види како нечија рука ставља ћебе на симс прозора у Гепратовој улици, такође се види да су обе жардинијере стајале са леве стране улаза број пет, а касније је једна од њих померена са десне стране. Лице места није било обезбеђено, много је људи и возила дефиловало у дворишту владе, што је сигурно изазвало померање трагова. Истражног судију није позвао МУП, већ је самоиницијативно дошао када је на телевизији видео шта се догодило, а тада су већ били фиксирани сви трагови – рекао је Миливојевић и додао да докази о постојању трећег метка нису одговарали "иницијаторима овог поступка".

– Ово је све резултат надобудности и силе коју су тадашња власт и аутори званичне верзије имали и злоупотребили. Да ли су Душан Спасојевић и Миле Луковић убијени зато што су имали богата сазнања о политичарима из врха или зато што би оборили званичну верзију о наручиоцима атентата – рекао је Миливојевић.

Он је истакао да током суђења није предочен ниједан материјални доказ да је његов брањеник Милорад Улемек Легија извршио кривично дело које му се ставља на терет. Предложио је судском већу да Улемека ослободи оптужбе и пусти из притвора.

--------------------------------------------------------------------------

Веруовић: Три метка

Милан Веруовић, који је и јуче седео у судници поред свог адвоката Прелевића, остао је у завршној речи при тврдњи да су у атентату испаљена три, а не два метка, како се наводи у оптужници. Он је тражио да оптужени буду осуђени на најстроже казне.

– Остао сам при ставу да треба да се држимо истине, без обзира на то шта ће истина да уради са оптужницом. Покушана је дискредитација људи који су обезбеђивали премијера. Очекивао сам да ћемо доћи до сазнања за сва питања која су се овде отварала, али се то није десило. Очекујем да се суд у неком другом поступку позабави онима који су избегли одговорност за пропусте у обезбеђењу – рекао је Веруовић.