Три циља мисије СБ УН

Мисија Савета безбедности УН, чији је циљ да пре расправе о будућем статусу Косова "провери ситуацију на терену", требало би да вечерас допутује у Београд, где ће се у сутра састати са највишим српским званичницима, а прекосутра отпутовати у Приштину. Ова мисија, коју предводи белгијски амбасадор при УН Јохан Вербеке, а у којој ће бити и нови амерички амбасадор при УН Залмај Кализад завршава се у суботу, разговорима у Бечу са специјалним изаслаником УН Мартијем Ахтисаријем.

У писму који је председавајући Савета безбедности британски амбасадор Емир Џонс Пери упутио генералном секретару УН Бан Ки Mуну, наводи се, како преноси Бета, да ће ова мисија имати три циља – да се из прве руке обавести о напретку постигнутом на Косову од усвајања резолуције 1244; да добије директне информације од српских и косовских званичника, као и од представника косовских мањина, о политичкој друштвеној и економској ситуацији на Косову. А трећи циљ је да добије директне информације о ситуацији на терену и политичкој, друштвеној и економској ситуацији на Косову и у региону и од представника међународне заједнице у Бриселу, додаје се у писму. Посебна мисија СБ УН састаће се, пре доласка у Београд, данас у Бриселу с високим функционерима ЕУ и НАТО-а, пренели су Танјугу у Бриселу званични извори у тим институцијама. Амбасадори чланица СБ ће се у бриселској палати "Егмонт" састати с генералним секретаром НАТО-а Јапом де Хоп Схефером, европским комесаром за проширење Олијем Реном и специјалним изаслаником ЕУ за статус Косова и Метохије Штефаном Ленеом. Пре тога, њих ће примити Карел де Гухт, министар спољних послова Белгије, чији амбасадор у СБ Јохан Вербеке предводи делегацију. Танјугови извори преносе да ће функционери ЕУ и НАТО-а пренети делегацији своје процене ситуације на Космету и образложити план за мисију ЕУ која би требало да замени Унмик, као и план за наставак активности Кфора.

Русија остаје при својим ставовима у вези са Косметом, што потврђују и речи руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова, који је, прексиноћ у Луксембургу, на заједничкој конференцији за новинаре с тројком ЕУ, изјавио да је за решење будућег статуса Косова и Метохије неопходно испуњење Резолуције 1244 СБ УН, које би омогућило наставак преговора. "Решење треба да прихвате обе стране да би се избегао ризик нове дестабилизације", изјавио је Лавров, додајући да је "такво решење сасвим могуће уколико се избегну покушаји једностраног наметања решења". "Покушавамо да решимо ово питање у оквиру Резолуције 1244 и њене примене. То ће омогућити даље преговоре који би били под контролом СБ, те наставак војне и цивилне мисије на Косову", изјавио је Лавров.

Косовски премијер Агим Чеку изјавио је, међутим, да политички званичници косовских Албанаца у Приштини нису спремни за обнављање преговора о будућем статусу Косова, пренели су приштински медији.

Реагујући на изјаву премијера Србије Војислава Коштунице, да ће долазак верификационе мисије СБ УН на Косово означити потпуно нови циклус решавања будућег уређења покрајине, Чеку је за Би-Би-Си оценио да ће доласком мисије УН бити окончано дефинисање статуса Косова.

На Косову се чека на дефинитиван став Москве о будућем статусу покрајине, пише бечки дневник "Стандард" и оцењује да би евентуално једнострано признавање независности Косова представљао неуспех међународне заједнице, пре свих ЕУ.   "Стандард" наглашава да се тренутно припрема протекторат ЕУ, који предвиђа да међународни цивилни представник треба да замени администратора УН, који ће као и високи представник у Босни и Херцеговини имати могућност да смењује политичаре и мења законе, додајући да је за попуњавање те функције у игри Холанђанин Питер Фејт.

-------------------------------------------------------------------------

Титов: Решење на основу Ахтисаријевог плана неће проћи у СБ

Москва – Решење за будући статус Косова и Метохије на основу плана који је разрадио специјални представник УН Марти Ахтисари не може да прође у Савету безбедности УН, изјавио је заменик министра иностраних послова Русије Владимир Титов. "Рекли смо да нећемо подржати решење које не подржавају обе стране (Срби и Албанци) у Савету безбедности Уједињених нација. Решење на основу предлога Ахтисарија у Савету безбедности неће проћи", рекао је Титов, а пренела је, како наводи Танјуг, руска агенција Интерфакс.

Агенција Итар-Тас је пренела да је Титов, говорећи о могућности употребе вета приликом гласања о Косову, рекао да "претња ветом треба да стимулише стране за дођу до узајамно прихватљивог компромиса".

Руски дипломата је упозорио да би у случају избијања насиља на Косову, Русија у СБ тражила разматрање питања сврсисходности наставка политичког процеса.

"Ако на Косову дође до ескалације насиља, ми ћемо одмах тражити разматрање питања да ли је целисходно настављати политички процес ако је незрела ситуација у покрајини", рекао је Титов. "Чуди нас да косовски Албанци уцењују међународну заједницу, претећи да ће почети крвави покољ ако не добију независност. То је неприхватљиво", истакао је Титов, додајући да "ништа не смета косовским Албанцима да нормално организују свој живот".

Титов није искључио могућност да се улога Европске уније прошири у решавању "косовског питања", додајући да је "потпуно могућа трансформација међународног присуства у покрајини, која би одговарала задацима актуелног тренутка".

Представници косовских власти и опозиције оценили су, како преноси Бета, да је изјава Титова нови притисак Русије, али да Москва највероватније неће искористити право вета.

Реагујући на до сада најснажнији наговештај да би Русија могла да искористи вето, политички саветник премијера Косова Арбен Цирези изјавио је да влада Косова верује да ће Русија наставити да буде конструктиван део ангажовања међународне заједнице у решавању статуса Косова, а потпредседник опозиционе Демократске партије Косова Хајредин Кући оценио је да је та изјава доказ да руски став постаје све оштрији и да има за циљ да успори решавање статуса Косова. Лидер Српске листе за Косово и Метохију Оливер Ивановић оценио је, пак, да је изјава Титова "увертира за директне разговоре представника САД и Русије". "Нажалост Србија и косовски Албанци су избачени из игре. Они више нису у игри по питању статуса и судбине плана (специјалног изасланика Мартија) Ахтисарија. Мислим да ће сада договор пасти између великих сила и нисам сигуран да је то најбоље решење", додао је он.