Да ручак не преседне

Што је време топлије, кухиња постаје опасније место. Ако не бринете довољно о припремању и чувању намирница, можете да угрозите здравље својих укућана.
Да бисте на трпезу изнели храну у којој ћете уживати без страха од последица, о њој треба водити рачуна још од набавке. Увек прочитајте шта садржи индустријски произведена храна, пошто постоји могућност да је неко од укућана алергичан на одређене састојке. Паковања која цуре, исцепана су, деформисана или надувена никада не купујте. Замрзнуте намирнице у корпу се стављају на крају куповине и код куће одмах пакују у замрзивач или се припремају. Сирово месо ставља се одвојено од остале хране, исто као што се и прехрамбени производи и кућна хемија никада не пакују заједно.

Сирову или кувану храну треба држати у фрижидеру, на температури од 4 до 5 степени Целзијуса. Остатке припремљених јела треба што пре расхладити – уколико их у року од два сата не ставите у фрижидер, баците их, јер су препуни бактерија. Када се јело подгрева, његова температура мора бити бар 75 степени. Смрзнуту храну не треба одмрзавати на собној температури, већ преко ноћи у фрижидеру, у микроталасној пећници, током кувања, или под текућом водом, не топлијом од 20 степени.

Приликом кувања перите руке, посуђе, даске за сецкање и ножеве. Готова храна ни у ком тренутку не сме доћи у додир са сировим намирницама, нити се поврће које нећете кувати сме сећи ножем којим сте секли месо. Сирова јаја често су извор салмонеле. Зато немојте користити она чија је љуска напрсла и никада не једите она која нису термички обрађена – да бисте се заразили довољно је само да пробате мајонез или сирово тесто са јајима. Пилетину и млевено месо треба пећи док из меса не престану да теку крвави сокови, а средишњи део не сме да буде ружичаст. Риба је печена када њен централни део побели. Једино говеђи одрезак можете оставити средње печен, са ружичастом средином.

Када су дани топли немојте јести сендвиче прављене од лако кварљивих намирница ако нису чувани у фрижидеру или расхладној витрини. Воће и поврће, посебно оно које је прскано или је било у додиру са земљом, обавезно добро оперите, чак и ако намеравате да га ољуштите. Посебан опрез потребан је ако идете на излет, пошто вам тада фрижидер најчешће није при руци. Једино решење је да лако кварљиву храну не носите са собом.

Храна препуна бактерија најчешће се не може препознати по мирису, укусу и боји, па је опрез због тога неопходан. Симптоми тровања могу се појавити после неколико сати али и после недељу дана. Ако се после конзумације "сумњивих" јела јаве главобоља, повраћање, дијареја, грозница и грчеви у стомаку, обавезно потражите помоћ лекара.