Реалност српског рукомета

Када се Рукометни савез Србије званично пријавио за домаћина Европског првенства 2012. један од коментара на ту информацију на сајту "Политике" гласио је "То је једини начин да заиграмо на неком великом такмичењу, јер бисмо прескочили квалификације". Нажалост, ова пошалица на рачун наших рукометаша постала је реалност. После Светског првенства у Немачкој, наши рукометаши ће пропустити и Европско првенство у Норвешкој, а самим тим и Олимпијске игре у Пекингу.

Свакако, не би требало сметнути с ума да наши рукометаши нису имали среће приликом жреба за бараж мечеве за ЕП 2008, будући да су добили противника који је годинама у самом врху светског рукомета. И отпором који су пружили Исланђанима можемо да будемо више него задовољни. Подсећања ради, недостајао им је само један погодак да би се нашли у Норвешкој. Међутим, све то је слаба утеха за чињеницу да Србија три пута узастопно неће играти на завршници неког великог такмичења.

По речима селектора Јовице Цветковића све што тренутно дешава мушкој репрезентацији последица је лоших ствари из прошлости:

– Одмах да се разумемо не тражим алиби за све што је приказала ова екипа у претквалификацијама и квалификацијама за Европско првенство у Норвешкој. Иза тога чврсто стојим. Шта више презадовољан сам напретком за ових шест месеци колико сам на челу. Ипак, не могу а да непоменем да је великог удела и за ово што нећемо играти у Норвешкој имају репови које вучемо из прошлости. Нисмо јасно именовали све кривце који су одговорни за дубоку кризу. Да смо то урадили не би нам се десило да неки од њих и даље обављају поједине функције, – каже Цветковић, који није хтео да каже на кога тачно мисли. – Нисам ја тај који би требало да именује те људе. Само знам да та књига коначно мора да се отвори ако желимо да много брже кренемо напред.

Како бисте оценили учинак Србије од када сте на клупи националног тима?

– Изненађен сам колико ствари смо постигли да урадимо за овај кратак период. Упркос свим проблемима који су нас пратили од самог почетка сматрам да је селектирана права репрезентација и направљена добра основа. Наравно, предстоји још много напорног рада. Тренутно, ово је наша реалност и од тога се не може побећи. Ипак, ако наставимо у овом ритму били бисмо на добром путу да се у скоријој будућности нађемо на месту где и припадамо. Сматрам да нам је први корак био добар, а како ћемо даље не зависи само од мене и играча.

За које време, под условом да останете селектор, можемо да очекујемо да ова репрезентација почне да постиже значајне резултате на светској сцени?

То је тешко прецизирати, јер постоји много фактора који одлучују о томе. Многи играчи из ове генерације нису "бачени у ватру" на време, а добили су праву прилику тек када сам ја дошао на кормило. Тај пропуст је тешко, али не и немогуће надокнадити. Свакако је и проблем што је већини играча из ове генерације главна преопорука за одлазак у иностранство били менаџери а не резултати који су постигли. Будући да су отишли недовољно афирмисани, што је сасвим нормално ако се зна квалитет наше лиге, која никада није била слабија, приморани су да у разним европским клубовима трпе разне ствари. То се рефлектује и на репрезентацију. И поред свега тога сматрам да ова генерација може много. Ево већ на Светском првенству у Хрватској 2009, за које пласман не би смео да буде доведен у питање, мислим да бисмо могли да помрсимо рачуне многима.

Уговор са Савезом Вам истиче јануара 2008. Да ли је било речи о наставку сарадње?