Опрез синдиката Железаре

Смедерево – Да ли је менаџмент смедеревске железаре од јуче заиста „засукао рукаве” и почео са припремама за набавку сировина и паљење високе пећи која месецима тиња, јуче није било могуће сазнати, али је сасвим извесно да се на тапету већ нашао предлог државе да радници до краја године раде за 80 одсто од плате. Репрезентативни синдикати различито реагују на најаве да ће се планиране уштеде најпре спровести преко радничке „грбаче”. Једино је Самостални синдикат Железаре безусловно прихватио нови услов за зараде уз напомену да других опција није ни било.

Ми смо одлучили да прихватимо понуду, јер је најважније да фабрика проради, да се радници врате на радна места и да се запосле нови људи, како је најављено. Реално је да трошкови морају бити смањени, каже за „Политику” председник тог синдиката, Синиша Прелић.

У Независном синдикату металаца опрезније посматрају понуду министра Динкића и страхују од сценарија којим би се током године додатно смањио проценат зарада. Менаџменту ће данас изложити свој предлог који би био дефинисан анексом Колективног уговора.

Ми прихватамо да се исплаћује 80 одсто, али тек од када сви буду враћени на посао, и то уз гаранције да до краја године неће бити нових плаћених одсуства до 45 дана уз 60 одсто од плате. То би онда значило да нам се од већ смањених примања за 20 процената, умањи још толико, што би било потпуно неприхватљиво, рекао је лидер тог синдиката, Милета Гујаничић.

Одбор повереника АСНС данас одлучује о предлогу државе. Судећи према реакцији првог човека тог синдиката у смедеревској железари, Саше Чолића, није извесно како ће преломити.

Предлог министра Динкића је без преседана у Србији. Рекао је да ће покретање производње у Железари за пет одсто увећати бруто друштвени производ, а радници који ће то да омогуће својим радом да примају мању плату. Ако је држави боље, нема разлога да њима буде лошије, сматра Чолић.

Како год, за државу и менаџмент фабрике довољно је да један од синдиката буде сагласан, јер тако предвиђа закон. Зелено светло добили су практично још у петак, када је преломио Самостални синдикат.

Репрезентативни синдикати у Железари сложни су око идеје да се покрене једна висока пећ у ишчекивању стратешког партнера и верују да ће држава испунити план „б“. Са њима се не слаже лидер „Слоге”, Жељко Веселиновић, који сматра да је идеја добра, али није одржива.

Реч је о вештачком покретању производње. Прво руду нико неће да прода на почек већ се увек плаћа авансно, друго, због кризе на тржишту није реално да се пронађу купци за готове производе Железаре када су руски и кинески челик доста јефтинији. Држава може да почне производњу, али не може то да издржи на дуже стазе, сматра Веселиновић уз напомену да се Ју-Ес стил повукао из тих разлога.

Веселиновић каже да један месец производње у Железари задовољава потребе српског тржишта за годину дана и пита се шта после и коме продати црни лим. Једини спас је, сматра он, да држава кредитом финансира линију за галванизацију и поцинковани лим чиме би се добила нова палета производа који се траже на тржишту. Та инвестиција јесте велика, али би се исплатила током времена, оценио је Веселиновић.