Дворана која успех значи

Ако све буде текло по плану Србија ће у Београду добити прву праву атлетску дворану, али већ и атлетска борилишта у хали Новосадског сајма дала су прве плодове на 32. првенству Европе у Гетеборгу. То нису само медаље Асмира Колашинца (злато у бацању кугле) и Михаила Дудаша (бронза у седмобоју), по којима ће се у нашој атлетској јавности памтити овај шампионат, ни добар наступ Иване Шпановић (пето место)...

– Првенство Балкана у Истанбулу и Европско првенство у Гетеборгу показали су да се наша атлетика креће напред настављајући ти линију започету прошле године на Европском шампионату на отвореном у Хелсинкију, па и Олимпијским играма у Лондону. Није ту само реч о појединцима већ о атлетици уопште, а оспособљавањем сале у Новом Саду за тренинге и такмичења поново је оживљен одавно заборављени дух репрезентације. И Колашинац и Дудаш и Шпановићева највише тренинга ове зиме обавили су у Новом Саду, тренирали су заједно, дружили се и резултат тога се видео и на Европском првенству где су се узајамно бодрили – каже Никола Томасовић, тренер новог шампиона Европе Асмира Колашинца.

Раније наши најбољи атлетичари припремали су се током зиме у сопственим аранжманима са својим тренерима, расути по европским дворанама или топлијим крајевима и били „чисти” индивидуалци.

– Ови успеси дижу рејтинг нашој целокупној атлетици и то у европским размерама. Сада нас другачије гледају, видео сам то у Истанбулу и Гетеборгу и тај тренд морамо да искористимо – каже Томасовић, који је свом пулену дао одмор.

Од учешћа на Зимском купу Европе у бацањима Колашинац и Томасовић су одустали.

– Сада после освојене титуле првака Европе помало је депласирано ићи на Зимски куп Европе који ни у атлетским круговима нема висок рејтинг. Колашинац је дуго био под максималним тренажним и такмичарским оптерећењем и заслужује одмор. Штета је што није успео и да поправи државни рекорд. Потпуно је доминирао у својој дисциплини и у квалификацијама и у финалу и то се у атлетици уважава. После преступа у првом покушају у финалу судије су му рекле да ће измерити хитац и учиниле су то по завршетку такмичења. Кугла је пала на 20,87 метара... Али и он и ја смо задовољни постигнутим. И прошле године на најважнијим такмичењима остварили смо план – медаљу на европском првенству на отвореном и место у олимпијском финалу. За шампионат у Гетеборгу план је био медаља уз могућност освајања првог места – каже Томасовић.

Конкуренција у Гетеборгу је била веома јака. Бацали су и победник и трећепласирани са прошлог шампионата у дворани, Немац Бартлес чији је лични рекорд 21,44 м и Рус Сидоров који је пребацио 21,51 м. Практично, из европског врха недостајала су само двојица понајбољих и најтрофејнијих бацача – Немац Давид Шторл (21,88 м) и Пољак Томаш Мајевски (21,95).

– Бацање кугле било је са 24 такмичара друга дисциплина по масовности. Само је на 800 метара било више такмичара – 28 што сведочи о јакој конкуренцији. Шторл и Мајевски ове зиме нису се такмичили. Чујем да Мајевски има здравствених проблема, али и да су дошли не би имали резервисано постоље. Колашинцу је можда баш јача конкуренција недостајала да постави нови државни рекорд – сигуран је у могућности свог ученика Никола Томасовић.

----------------------------------------------

То није Колашинчева застава

Међу фотографијама које су из Гетеборга емитовале стране агенције била је и једна на којој Асмир Колашинац прославља тријумф са заставом Србије, док му је око појаса привезана застава Бошњачког националног већа, коју је прихватио Савет Републике Србије још 2005. године.

Наравно, на међународним такмичењима, и прописима међународних федерација дозвољена су само државна обележја, а Колашинац је и током такмичења и на проглашењу победника био у прописаној опреми.

– То није Колашинчева застава. Нити ју је он донео у Гетеборг, нити сам му је ја дао. Док је славио победу уз трибине неко му је привезао ту заставу око појаса. Шта је требало да учини? Да је стргне са себе? То би тек био скандал – сматра тренер Никола Томасовић.