Дуел у САД око рата

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. aприла – Шеф Беле куће Џорџ Буш и даље тврди да је ратом у Ираку учинио Америку безбеднијом, али се испоставља да му је то војевање распламсало – политичке сукобе на домаћем терену. Већина у парламенту, као и међу анкетираним грађанима, поручује да му је стратешки курс погрешан, да треба да га се одрекне и да потезе власти усклади са досад "занемареним реалностима".

Извршна и законодавна власт нашле су се данас, практично, на "ратној нози". Конгрес тражи повлачење трупа из Ирака, а председник прети да ће ставити вето на закон којим би се тако нешто прописало. "Рат у Ираку смо изгубили" – изјава је вође сенатске већине Харија Рида, која је "долила уље на ватру". Уследила је, од раније позната, диференцијација по "патриотској линији".

У сенаторовом исказу "највише забрињава изражени дефетизам" – реаговао је потпредседник Ричард Чејни, један од главних пројектаната похода на Ирак. Уједно је закон који предвиђа повлачење трупа окарактерисао као "гарантовање пораза".

Рид је на то жестоко узвратио: "Председник је послао свог нападачког пса, званог Чејни, који је јурно не само на мене него и на све чланове Демократске партије у парламенту". Додао је да је Буш "у стању порицања" чињеница о рату и његово понашање упоредио с налогом својевременог председника Линдона Џонсона да појачањем операција у Вијетнаму "спасе своју политичку заоставштину" а да је "то само довело по повећања америчких губитака".

Председник сматра, међутим, да опозициони предлози "препуштају Ирак у руке непријатељима". "Уместо да праве закон који бих ја могао да потпишем, лидери демократа су изабрали да праве политичку прокламацију" – тврди Буш уз напомену да "они на то имају право, али да је то грешка и према нашим трупама и према нашој земљи". "Председник не жели да се суочи са стварношћу" – прокоментарисала је Ненси Пелоси, председавајућа Представничког дома, коју су републиканци оптужили да је недавном посетом "отпадничкој" Сирији, покушала да успостави "паралелну дипломатију".

Полемика данас улази у "кључну фазу", у којој парламент треба да се изјасни о предлогу демократа да се додатно финансирање рата, у износу од 124 милијарде долара, услови постављањем рокова за повлачење трупа из Ирака. По том нацрту, повлачење би требало да почне до 1. октобра – ако влада у Багдаду покаже резултате у остваривању овдашњих захтева за сузбијање секташког насиља, разоружавање нерегуларних милиција, прерасподелу прихода од нафте… А ако у томе и даље омањује – америчке снаге би почеле да се повлаче већ 1. јула. Главнина трупа би се, по нацрту, вратила кући до 1. априла следеће године.

Ако то буде изгласано – следи председников вето, чиме почиње нови чин одмеравања снага извршне и законодавне власти. Мало је вероватно, наиме, да ће демократе моћи да задобију двотрећинску већину у оба дома Конгреса, неопходну за обеснаживање вета шефа државе. Уједно, ни врховни командант неће успети да добије потребна средства за наставак војних операција, јер се с тим, без испуњавања поменутих услова, не слаже већина конгресмена, надлежних за изгласавање ратног буџета.

У пат-позицији следе, рачуна се, преговори две стране. Засад је тешко открити где се овде крију могућности за компромис, кад председник шаље војна појачања док конгресмени траже повлачење трупа.

Овдашњи дуели додатно потресају и руководство у Багдаду. Буш и шеф Пентагона Роберт Гејтс су тамошњем премијеру Маликију "оштро рекли" да би "даље изостајање очекиваних резултата" могло да "подрије напоре вашингтонске администрације да и даље купује време за њега" – пренео је "Њујорк тајмс" изјаву новог америчког амбасадора у Ираку Рајана Крокера.