Централизоване јавне набавке – уштеда или не

Сви лекови, апарати и материјали који су неопходни за здравствене установе, од наредне године комплетно ће се, ако се усвоји нова уредба, спроводити преко централних јавних набавки. Надлежни сматрају да ће таквим начином пословања доћи до великих уштеда, али још нико са сигурношћу не може да каже ко ће тачно и на који начин спроводити набавке. Подсећамо, пре неколико месеци најављивано је да ће централизовани систем јавних набавки почети да се реализује у марту, али је због обимних припрема цео посао одложен за почетак 2014.

У Министарству здравља истичу да се предлог Уредбе о планирању и врстама роба и услуга, за које се спроводе централизоване јавне набавке, налази на њиховом сајту ради давања мишљења, а да се њоме уређују услови, начин и поступак планирања потреба здравствених установа за које ће се спроводити набавке.

– Уредбом је предложено за које врсте добара ће се спроводити централизоване јавне набавке, на нивоу домова здравља, болница, завода, односно института за трансфузију крви, од следеће године. Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО) ће, док не почне да се реализује централни систем набавки, спроводити набавке за потребе здравствених установа за лекове, уградни материјал, материјал за дијализу и санитетски материјал који су наведени у прелазним и завршним одредбама уредбе. Предвиђено је да план централизованих јавних набавки доноси Институт за јавно здравље Србије, док ће РФЗО бити у обавези да започне са поступцима централизованих јавних набавки за наредну буџетску годину, најкасније до 15. октобра – објаснили су у Министарству здравља.

У РФЗО су одговорили да, док се не донесе уредба, они не могу да спроводе централне јавне набавке. Подсећамо да су надлежни из ове институције у протеклом периоду говорили да немају могућности и кадрова да организују целокупан посао.

Примаријус др Владимир Ковчин, директор КБЦ „Бежанијска коса”, истиче да најављене новине имају своје предности и недостатке, да је добро то што ако се набавке буду добро планирале, неће доћи до несташица, али да се боји да велики систем може да буде тром.

– Плашим се да ће због тога долазити до повремених несташица и да ће само велике компаније моћи да добијају посао. Нама ће бити лакше, јер нећемо морати много да се ангажујемо, али је чињеница да смо ми када смо сами организовали набавке за неке ствари могли да донесемо уштеде веће од 30 одсто у односу на фонд – нагласио је др Ковчин.

Професор др Александар Милошевић, директор КБЦ „Звездара”, подржава идеју о централним набавкама у здравству, напомињујући да су болнице хендикепиране због тога што имају проблем са правним службама које спроводе набавке.

– То је велики залогај, неће бити лако држави да то спроводи. Али, за нас је боље да то они раде, да ми само требујемо оно што нам треба и да им подносимо извештаје шта смо са тим урадили – објаснио је др Милошевић.

Др Роналд Зелигер, генерални директор „Хемофарма”, истиче да они поздрављају све позитивне трендове Владе Србије усмерене на решавање проблема у финансирању фармацеутске здравствене заштите, као што је успостављање реалног курса за цене лекова и скраћење рокова плаћања.

– Потребно је анализирати и праксу земаља у региону, које су увеле централизовани систем набавке лекова са најбољим намерама, али се на крају испоставило да су имали недовољну снабдевеност или лош квалитет медикамената. Да би се омогућило да здравствене установе у сваком тренутку буду снабдевене свим неопходним медикаментима, неопходно је, најпре, прецизно дефинисати све критеријуме централизоване набавке како би резултат био адекватна цена, стабилност у снабдевању и безбедност пацијената – истакао је др Зелигер.

Др Павле Марјановић, генерални директор компаније „Актавис” за Србију и Црну Гору, каже да је циљ централизоване набавке да фонд оствари преко потребне уштеде, али је најважније омогућити да сваки пацијент на болничком лечењу било где у Србији у било ком тренутку буде адекватно медицински збринут.

– Конкуренција у јавним набавкама обезбеђује наручиоцу повољније цене, то је неспорно, али са друге стране, није лако, а понекад ни могуће одреаговати довољно брзо на несташицу неког медикамента који је болници хитно потребан. Стога је потребно направити баланс између потенцијалних уштеда, које с обзиром на већ веома ниске цене лекова које су болнице постигле у јавним набавкама, можда и неће бити велике, и неопходности да лек буде у болници онда када је потребан – сматра др Марјановић.