Пред заседама сваког јутра

Човек није свестан на колико заседа, које му угрожавају здравље, наилази у току само једнога јутра. Уђе у пекару да купи хлеб, а у њему адитиви, који, због лошег квалитета брашна, наводно, поправљају квалитет хлеба. Наравно, стављају се количине које нису шкодљиве за људски организам. Током гајења пшенице за заштиту коришћене су нешкодљиве количине пестицида и фунгицида. Уђе човек у месару и купи сланину у којој се два-три пута смењују редови меснатог ткива и масноће. Боја меснатог ткива црвенкаста, каква се само пожелети може. Очима да је поједеш. А у њу убризгани нитрити, веле, да би управо добила ту лепу црвенкасту боју. Успут, нитрити упијају влагу, па ће и на ваги претегнути. И још веле да се убризгавају за здравље нешкодљиве количине.

На паковањима препарата за заштиту воћа и поврћа прописују се дозе по хектару или на 100 литара воде. Земљорадници се обично не придржавају прописане дозе. Да би били сигурнији у ефикасност прскања, мало повећавају прописане дозе. Да ли се поштују рокови каренце за воће које се износи на пијацу? Неке врсте поврћа се прскају против пламењаче. Да ли се поштују рокови каренце? То је на савести произвођача.

За лечење упалних процеса на вимену крава, у сисе се убризгавају медикаменти. За заштиту потрошача, у време лечења прописује се манипулација млеком од оболеле краве. Да ли се увек до краја поштује правило безбедног уклањања? И да више не набрајамо.

Ако саберемо све дозвољене количине разних хемикалија у разним артиклима за исхрану људи, нећемо бити далеко од леталнедозе. Можда је срећа у томе што се, од свих артикала, једино хлеб користи свакодневно. Ређе се користи лепа сланина, воће, поврће.

Анализе узорака млека у Холандији су изнуђене. Добиле су форму кампање, и то пошто су сигнали дошли из Хрватске и Босне. А где су резултати анализа свињског и живинског меса, јаја? Осим крава, истим кукурузом су храњене свиње и живина. Можда и за њих треба обезбедити други кукуруз?

И тако дођосмо до афлатоксина који је заоштрио односе ионако завађених политичара, а богами, неки су се и обрукали.Боље би било да нису никако реаговали, него што су то брзоплето учинили. Нека они размисле о својим поступцима, aми ћемо се окренути проблему.

Ако је утврђено да је интоксиковани кукуруз прошлогодишњег рода извор афлатоксина у млеку и потенцијална опасност за здравље деце, треба прекинути с његовом употребом у исхрани крава. Не треба се освртати на то да ли је толерантна количина од 0,05 или 0,5 микрограма токсина, него треба тежити ка томе да га нема ни у траговима. Ових дана у преподневном програму РТС-а, телефоном се чуо један женски глас који препоручује изводљиво решење (вероватно је реч о токсикологу?) Ако се из исхране крава искључи интоксикован кукуруз, у току од 96 часова крава ће избацити афлатоксин из себе. Исхраном смешом у којој је токсиколошки исправан кукуруз, рехабилитован организам ће лучити токсиколошки исправно млеко.

Погубно би било да се предузме било која мера која би довела до клања макар и једне краве.

Шта урадити са интоксикованим кукурузом? Рекоше да се штетност афлатоксина може отклонити неким препаратима. Реч је о фиксаторима. Једна од могућности јесте производња шпиритуса, али о томе и другим могућностима нека одлуче технолози.

Доктор агрономије