Pred zasedama svakog jutra

Čovek nije svestan na koliko zaseda, koje mu ugrožavaju zdravlje, nailazi u toku samo jednoga jutra. Uđe u pekaru da kupi hleb, a u njemu aditivi, koji, zbog lošeg kvaliteta brašna, navodno, popravljaju kvalitet hleba. Naravno, stavljaju se količine koje nisu škodljive za ljudski organizam. Tokom gajenja pšenice za zaštitu korišćene su neškodljive količine pesticida i fungicida. Uđe čovek u mesaru i kupi slaninu u kojoj se dva-tri puta smenjuju redovi mesnatog tkiva i masnoće. Boja mesnatog tkiva crvenkasta, kakva se samo poželeti može. Očima da je pojedeš. A u nju ubrizgani nitriti, vele, da bi upravo dobila tu lepu crvenkastu boju. Usput, nitriti upijaju vlagu, pa će i na vagi pretegnuti. I još vele da se ubrizgavaju za zdravlje neškodljive količine.

Na pakovanjima preparata za zaštitu voća i povrća propisuju se doze po hektaru ili na 100 litara vode. Zemljoradnici se obično ne pridržavaju propisane doze. Da bi bili sigurniji u efikasnost prskanja, malo povećavaju propisane doze. Da li se poštuju rokovi karence za voće koje se iznosi na pijacu? Neke vrste povrća se prskaju protiv plamenjače. Da li se poštuju rokovi karence? To je na savesti proizvođača.

Za lečenje upalnih procesa na vimenu krava, u sise se ubrizgavaju medikamenti. Za zaštitu potrošača, u vreme lečenja propisuje se manipulacija mlekom od obolele krave. Da li se uvek do kraja poštuje pravilo bezbednog uklanjanja? I da više ne nabrajamo.

Ako saberemo sve dozvoljene količine raznih hemikalija u raznim artiklima za ishranu ljudi, nećemo biti daleko od letalnedoze. Možda je sreća u tome što se, od svih artikala, jedino hleb koristi svakodnevno. Ređe se koristi lepa slanina, voće, povrće.

Analize uzoraka mleka u Holandiji su iznuđene. Dobile su formu kampanje, i to pošto su signali došli iz Hrvatske i Bosne. A gde su rezultati analiza svinjskog i živinskog mesa, jaja? Osim krava, istim kukuruzom su hranjene svinje i živina. Možda i za njih treba obezbediti drugi kukuruz?

I tako dođosmo do aflatoksina koji je zaoštrio odnose ionako zavađenih političara, a bogami, neki su se i obrukali.Bolje bi bilo da nisu nikako reagovali, nego što su to brzopleto učinili. Neka oni razmisle o svojim postupcima, ami ćemo se okrenuti problemu.

Ako je utvrđeno da je intoksikovani kukuruz prošlogodišnjeg roda izvor aflatoksina u mleku i potencijalna opasnost za zdravlje dece, treba prekinuti s njegovom upotrebom u ishrani krava. Ne treba se osvrtati na to da li je tolerantna količina od 0,05 ili 0,5 mikrograma toksina, nego treba težiti ka tome da ga nema ni u tragovima. Ovih dana u prepodnevnom programu RTS-a, telefonom se čuo jedan ženski glas koji preporučuje izvodljivo rešenje (verovatno je reč o toksikologu?) Ako se iz ishrane krava isključi intoksikovan kukuruz, u toku od 96 časova krava će izbaciti aflatoksin iz sebe. Ishranom smešom u kojoj je toksikološki ispravan kukuruz, rehabilitovan organizam će lučiti toksikološki ispravno mleko.

Pogubno bi bilo da se preduzme bilo koja mera koja bi dovela do klanja makar i jedne krave.

Šta uraditi sa intoksikovanim kukuruzom? Rekoše da se štetnost aflatoksina može otkloniti nekim preparatima. Reč je o fiksatorima. Jedna od mogućnosti jeste proizvodnja špiritusa, ali o tome i drugim mogućnostima neka odluče tehnolozi.

Doktor agronomije