Ноте у класичном жанру

Концерт за клавир и оркeстар, под називом „It”, први и за сада једини који је написао композитор Иван Бркљачић, биће премијерно изведен 7. марта у 20 часова у Коларчевој задужбини у Београду. Врхунски пијаниста Александар Шандоров биће солиста, а оркестром РТС-а дириговаће Бојан Суђић. На програму су и остварења Бетовена и Шостаковича. Иван Бркљачић сигурно води своју каријеру композитора, не плаши се изазова, а себе види првeнствено у класичним формама. Успешно компонује за позориште, а за музику у филму „Устаничка улица” је и награђен. Укупно седам сезона налази се на месту селектора Међународне трибине композитора, фестивала посвећеног савременој уметничкој музици. Поводом предстојеће премијере у Коларцу Иван Бркљачић за „Политику” каже:

– „It” сам написао пре дванаест година као дипломски рад на ФМУ. Било је инспиративно да лоцирам управо тај нагон познат сваком уметнику који ничим неизазвано тера аутора да крене у процес креације, а при том треба знати када стати. Уметник у једном тренутку спозна тај моменат, осети да је то то и има пред собом заокружено дело. Отуда и назив мог концерта. Иако написан 2000, а потом 2001. студијски снимљен са пијанисткињом Недом Хофман, уз оркестар РТС-а, под управом Даринке Матић-Маровић, премијера у јавности није уследила. Али сада после 12 година, та иста партитура је дошла у руке маестра Бојана Суђића, скренула ми пажњу и он ме лично позвао да ово дело представимо публици.

Александра Шандорова не чујемо често на домаћој сцени, а наш саговорник истиче:

– Први избор за солисту у делу „It” био је Александар Шандоров, памтим његове наступе и тумачења значајних дела. Слушао сам као петнаестогодишњак клавирски концерт Вука Куленовића „Буги”, баш у извођењу Шандорова и управо је то био моменат када сам решио да кренем на студије композиције. Ето, сада после 21 године Александар Шандоров извешће премијеру мог клавирског дела.

Неке друге композиције Ивана Бркљачића лакше су налазиле пут до публике, попут остварења „Када се седам пута дигне завеса”, за коју је наш саговорник добио најпрестижније композиторско признање – Мoкрањчеву награду 2005. Следеће године је уследила премијера „Откуцаји давно заборављеног сата”, по поруџбини и у извођењу Београдске филхармоније, а композиција „Jinx ” је премијерно изведена у Острави у Чешкој, а потом на отварању Светских дана музике у Сиднеју, у Аустралији. Трио Славко Остерц представио је неколико Иванових композиција у Словенији, потом у Европи и на крају у  Рио де Жанеиру.

– Додир забавног, примењеног, класичног жанра, комуникативност музике, измештање из класичних оквира... све то ми је инспиративно. Писао сам доста за позориште, а за први филм „Устаничка улица”, добио сам два признања. Награђен сам на Софесту статуетом, у категорији за најбоље оригинално компоновану музику за филм, а добио сам и годишњу награду часописа „Музика класика”, у категорији примењена музика, за композитора године. Волим изазове, да се одважим у нешто сасвим ново. Није ми недостајало храбрости када ми је 2005. Алиса Стојановић понудила да радим музику за представу „Амадеус” у БДП-у, по чувеном комаду Питера Шефера. А на позив селекторке Белефа сам својевремено урадио и композицију за рок бенд „Деца лоших музичара”.

У будућности Иван Бркљачић себе види као композитора класичног жанра. Сматра да је као селектор Међународне трибине композитора  желео и успео да овом фестивалу врати саме композиторе и публику и подигне квалитет извођења савремене  музике.

О плановима којих има на претек млади аутор за крај каже:

– Већ 7. априла идем на Загребачко бијенале, где ће дело „Велики казан” за квартет ударача, извести загребачки ансамбл са перкусионистом Игором Лешником. Потом ће композицију за соло чембало овог пролећа представити Смиљка Исаковић, а у мају следи Концерт за клавир, виолончело и два гласа.

Б. Лијескић