Српски раст близу рекорда
Српски бруто домаћи производ ове године увећаће се за 7,1 одсто у односу на прошлогодишњи. Ово је резултат анализе коју су обавили стручњаци Републичког завода за развој а на основу до сада расположивих статистичких података о привредним кретањима и очекиваних активности до краја године. Уједно то је и прва званична процена овогодишњег привредног раста, обелодањена у најновијем броју Заводове публикације "Српски економски дијаграм".
Уз подсећање да је бруто домаћи производ у протеклих шест година растао просечно 5,3 одсто – највише у 2004 (8,4 одсто) а у протекле две године по нижим стопама (6,2 и 5,7 одсто) – др Едвард Јакопин, директор Републичког завода за развој, објашњава да би овогодишњи резултат требало да буде наставак тока значајног раста БДП-а започетог 2004.
Да ли ће прогнозирани проценти бити достигнути, не зависи само од економских параметара. Јер, и над овим прорачунима надвија се једно велико "ако": ако пословну климу додатно не поквари већ искомпликована политичка. Математички прецизно, и прошле године, у ово доба, Заводови стручњаци израчунали су да ће БДП у 2006. нарасти за седам одсто у односу на остварени у претходној години. Мада је почетак био обећавајући и у првим кварталима БДП се кретао по прогнозираној путањи, како су се примицали избори било је све очигледније да ће коначни резултат бити испод очекиваног. Највећи подбачај догодио се управо у последњем кварталу, који је требало да буде најјачи.
У сваком случају и ове године најзначајнији раст очекује се у области услуга: саобраћаја и веза 28,1, трговине 14,1 и финансијског посредовања 14,4 процента. Услуге су скочиле десет одсто у 2005, па још за 8,6 у прошлој и ове године требало би да забележе додатних 10,4 процената.
– Константан и динамичан раст сектора услуга од 2000. године и очекивања за ову утицали су и на промену структуре бруто додате вредности (БДВ): учешће услуга у стварању БДВ из године у годину расте и са достигнутих 62,8 одсто у прошлој години, што је 13,1 одсто изнад оног из 2000, ове године очекује се повећање њиховог удела у стварању националног колача за још 1,6 процентна поена – указује Јакопин.
Осим услуга, напомиње, очекује се и наставак раста индустрије а 4,2 и грађевинарства 8,5, док би пољопривреда, како се процењује, после пада у 2005. за 4,9 и прошлогодишњег помака за 1,6 одсто, ове године могла да се задржи на лањском нивоу или, прецизније, да забележи незнатан раст од 0,6 одсто.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


