Ипак више школарине

Сенат Београдског универзитета усвојио је јуче предлог којим се саветима факултета дозвољава да повећају школарине за самофинансирајуће студенте за највише седам одсто у односу на прошлогодишње. Упркос захтевима студената и прошлонедељној препоруци ректора државних универзитета и Министарства просвете да школарине не буду повећаване, овакав предлог упућен је високошколским установама због њиховог тешког материјалног стања и очекиване стопе инфлације. Ипак, коначну одлуку донеће савети факултета, а према изјавама појединих чланова Сената БУ, повећање ће можда бити и веће од предложеног, јер је, рецимо, Факултет безбедности одлучио да цену студирања повећа за 14 одсто, а Фармацеутски факултет за осам одсто.

Док је трајало гласање о поменутом предлогу, у салу у којој се одржавала седница ушла је група студената који су и дан раније упали у Ректорат са захтевом да се смањи цена студија. У том тренутку ректор професор др Бранко Ковачевић одлучио је да прекине заседање Сената "због неодговарајућих услова рада".

Гласању је, иначе, претходила бурна расправа у којој су представници појединих факултета изразили велико неповерење према министарствима просвете и финансија, јер, како су рекли, ни нека ранија обећања и договори нису испуњени. Тако је професор др Александар Костић, декан Филозофског факултета, чак два пута предложио да се сада, уочи расписивања конкурса за упис, цена студија повећа за 17 одсто, а да у октобру буде смањена ако држава уплати новац на рачун факултета.

Професор др Велибор Стојић, декан Ветеринарског факултета, указао је да "Министарство просвете много обећава, али Министарство финансија које треба да одреши кесу то не чини".

Седници је присуствовао и Славко Каравидић, помоћник министра просвете за финансије, који је рекао да Министарство просвете не одлучује о буџету, али да је заједнички интерес Универзитета и ресорног министарства да се изборе за што већа буџетска средства. Каравидић је подсетио и да више од 90 одсто просветног буџета одлази на плате запослених, док мало новца преостаје за друге ствари.

Професор др Бранко Медојевић, проректор за финансије, рекао је да академци куцају на погрешна врата и да је права адреса држава.

– Ако држава одлучи да покрива све трошкове, онда ћемо укинути школарине. Годишње за једног студента факултети просечно добијају 95.000 динара из буџета, док су непокривени трошкови још око 111.000 динара. Када се то сабере, добија се реална цена школарина. Још 1965. године уведене су школарине, а сада, када социјализма одавно више нема, неко и даље тражи бесплатно школовање. С једне стране држава дугује факултетима, а с друге стране студенти траже бесплатно школовање – објаснио је др Медојевић и запитао се да ли ће асистенти, са просечном оценом вишом од девет и са магистратуром, остати на факултету да раде за 24.000 динара. Коментаришући студентски захтев да се направи попис услуга које обухвата школарина, он је рекао да би она тада била два, три пута већа него сада и да су важеће цене студија и даље социјалне.
А. Маринковић

--------------------------------------------------------------------------

Деблокиран Ректорат

Студенти Београдског универзитета, њих тридесетак, пред почетак седнице Сената предали су ректору списак својих захтева. Тражили су да се школарине умање за 50 одсто, као и да се утврде јасни критеријуми за одређивање цене студија. Уз то, поновљен је и став да треба изједначити дипломе основних студија са звањем "мастер".

Већи део студената, који су јуче чекали резултат седнице, прексиноћ је преспавао у згради Ректората у знак протеста што се Универзитет оглушује о њихове захтеве. Њих, међутим, нису подржале студентске организације, као ни шири круг њихових колега. Према једнима, слаба подршка самоорганизованој групи студената је доказ да је њихов штрајк нелегитиман, док учесници протеста тврде да се боре за права свих академаца.

– Залажемо се за то да сви млади људи могу да студирају, а не само деца богатих родитеља – истакао је Тадеј Курепа, студент Физичког факултета.
Ј. С.