Бетонски окови „лек” за Палић

Суботица – Ове године, бар према најавама из градске власти, требало би да почне измуљавање Палићког језера. Како су изјавили градоначелник Модест Дулић и његов помоћник Небојша Јањић, из покрајинске касе обезбеђено је 60 милиона динара, а Сузана Дулић из Градског секретаријата за комуналне послове за „Политику“ каже да је суботички Фонд за заштиту животне средине обезбедио 21 милион динара.

– Тај новац је предвиђен за радове на измуљавању, односно изградњи једне од две бетонске касете у сектору три, и почетак измуљавања из сектора четири – каже Сузана Дулић.

Језеро би се чистило на основу идејног пројекта и студије оправданости вађења муља из језера које је 2011. урадио Институт „Јарослав Черни“, на основу чега је урађен и главни пројекат. Идеја је да се око 1,3 милиона кубних метара муља премести из четвртог, туристичког сектора у удаљеније секторе, други и трећи, где би биле изграђене посебне бетонске касете у које би се муљ таложио, а кроз пропусну подлогу цедио у језеро. У другом сектору предвиђена је изградња „мочварних острва“, тзв. ветленда. О тој идеји стручњаци различитих профила изрекли су низ примедаба, од којих многе ни до данас нису уважене.

Ванредни професор Грађевинског факултета у Суботици др Ђула Фабијан, хидрауличар, рекао је за „Политику“: – Као прво, сматрам да је неприродно формирати депонију муља у самом језеру. Последице тог подухвата у еколошком погледу нису довољно изучене. Не зна се како ће то решење утицати на осетљив еколошки систем,какво је језеро Палић. Муљ би требалоодстранити из језера, према томе касете формиране помоћу бетонских потпорних зидоване представљају решење. С једне стране, смањујуповршинуводногогледала, асадруге не зна се како ће тако створена депонијатоком времена утицати на живи свет језера.

Један број саговорника „Политике“ на ову тему изражава недоумицу и кад је у питању цена тог подухвата. Тако је на сајту Министарства за енергетику и заштиту животне средине наведено да пројекат који ће почети ове године, са неизвесним извором финансирања, кошта 25,2 милиона евра. На сајту града у пројекту „Јарослава Чернија“ пише да цео посао измуљавања стаје 15 милиона евра. Уз помоћ Покрајине, град ће ове године финансирати само једну од две предложене бетонске касете у трећем сектору, чија је вредност око 150 милиона динара. Како стручњаци кажу, то практично значи да се у пројекат који ће имати неизвестан учинак улази са пет одсто обезбеђених средстава.

Неслагање са оваквим пројектом стручњаци образлажу и чињеницом да би се на опстанак језера позитивно могло утицати и са много мање новца. Један од стручњака, који је због природе посла желео да остане анониман, каже да је пројектни задатак у старту погрешно постављен, и да се локална управа одмах усмерила на вађење муља, уместо на активности које би допринеле побољшању квалитета воде, што је основни проблем.

Мишел Роман, хидролог и саветник за санацију Палића, који је у Суботици посредством ГИЗ-овог програма ЦИМ који подразумева упућивање стручњака из Немачке и ЕУ, такође сматра да би за Палић важније, а за град јефтиније било изградити канализациону мрежу и потисни вод који би канализацију повезао са пречистачем. – То све кошта 4,5 милиона евра, поред тога до 200.000 евра је потребно да се пречистач унапреди и додатно смањи ниво фосфора у плитком низијском језеру, и још толико за експропријацију пољопривредног земљишта ради стварања својеврсне тампон-зоне око Палића – каже Роман.

Уместо тога, градска управа се одлучила за скупљи пројекат измуљавања, при чему ће остати и даље нерешен проблем квалитета воде која се пушта у Палић, сагласни су саговорници „Политике“.