Калориметри од 2015. пишу рачуне

Закон о енергетској ефикасности, о коме би Скупштина Србије, како је најављено, данас требало да расправља обавезаће све топлане у Србији да до почетка грејне сезоне 2015. пређу на нови начин обрачуна и наплате топлотне енергије– по утрошку, а не по квадрату, како је то сада.

Зорана Михајловић, министар енергетике, очекује како каже за „Политику”, да би током лета требало да буде расписан тендер за набавку калориметара и модернизовање делова топловодне мреже.
У овом часу само три од 58 топлана, грејање наплаћује по утрошку, те да би још 20 на то требало да пређе до почетка следеће грејне сезоне 2013– 2014. године.То је, објаснила је она, предвиђено четвртом фазом рехабилитације система даљинског грејања коју влада спроводи у сарадњи с Немачком развојном банком.

Упитана, шта ће то значити за грађане који се греју преко топлана, Михајловић каже, да ће највећа корист бити што ће плаћати онолико колико су потрошили, а очекује се и да ће нов систем наплате повећати енергетску ефикасност за 20 до 30 одсто, што ће смањити загађење ваздуха.

Неопходно је, објаснила је Михајловић, да се пре увођења наплате грејања по утрошку промени тарифни систем за обрачун цена грејања, који треба да се састоји из фиксног и варијабилног дела и који мора да обухвати оправдане трошкове топлана.

Закон ће обавезати и све оне који граде нове објекте да омогуће постављање подстаница у самим зградама, док ће грађани преко локалних самоуправа, у чијој су топлане надлежности, морати да регулишу увођење калориметра – новог мерног инструмента.

У овом часу је још рано рећи на који начин ће се плаћати уградња и увођење калориметара, каже Михајловић, и додаје да то може бити кроз рачуне за грејање, али да то није у надлежности ресорног министарства него локалних самоуправа.

Михајловић каже да има случајева да је грејање по утрошку у овом часу код појединаца скупље него док су грејање плаћали по квадрату. Објашњава да је разлог томе вишеструка наплата одржавања мерног места, а што је врло тешко контролисати или што су грађани уверени да ће овако јефтиније проћи ако наместе грејање на 25 и више степени у свом стану.

Треба знати да ће са већом температуром, стизати и већи рачуни, напомиње Михајловић и додаје да се у Србији преко топлана греје 25 одсто домаћинстава, док је у Русији, Украјини, Белорусији око 70 процената домаћинстава прикључено на топловоде.

Закон предвиђа и постојање енергетског менаџера, објашњава она и каже да ће његов задатак бити да прати и бележи начине коришћења и количине употребљене енергије, предлаже и спроводи мере ефикасног коришћења енергије.

Осим тога, овим законом ће се обезбедити услови за оснивање буџетског фонда за енергетску ефикасност, који ће представљати најефикаснији начин за прикупљање и пласирање средстава која би се користила за финансирања или суфинансирања пројеката који за циљ имају ефикасније коришћење енергије, каже министарка.

Законом којим се уређује област енергетике прописује се да је енергетска ефикасност један од критеријума који се узимају у обзир при издавању енергетске дозволе.