Прећутан списак спорних млека

Министарство пољопривреде неће објавити списак конкретних производа, односно одређених млека, код којих је у лабораторији у Холандији утврђено присуство афлатоксина у количини већој од 0,05 микрограма по килограму.

Како нам је речено у телефонском разговору, то није могуће урадити „јер је реч о одређеним серијама готово свих произвођача које су повучене 18. фебруара и које не испуњавају стандарде, а не о конкретним именима производа”.

Реч је заправо о 33 узорка од 48 који су послати у Холандију још пре више од две недеље. Тада је дат налог за повлачење млека готово свих произвођача у Србији, међу којима су „Имлек”, „Мегле”, „Нишка млекара”, „Суботичка млекара”, „Млекаре Шабац” и „Сомболед”. То што на полицама супермаркета има млека ових произвођача, у министарству су тада објаснили тиме што су повучене само оне серије у којима се сумња на више афлатоксина него што је дозвољено, а не све млеко.

Купци, међутим, на овај начин и даље не знају које тачно серије имају повећану концентрацију афлатоксина, али ни којих је тих 15 узорака из Холандије који су били исправни по европским прописима.

За то време, министар пољопривреде Горан Кнежевић, каже да у извештају холандске лабораторије јасно пише да се због поузданости начина испитивања не може тврдити да млеко из Србије прелази важећи стандард. Он је истакао да се не може на основу једног добијеног резултата, који је на граничним вредностима, доносити коначна оцена о исправности млека, узбуњивати јавност и држави наносити огромна економска штета.

– Управо ту чињеницу покушавамо да разјаснимо од почетка ове наметнуте афере. То раде само политиканти и то је сада читавој Србији јасно. У извештају лабораторије јасно пише да се због поузданости начина испитивања, за млеко које има 0,647 микрограма по килограму афлатоксина не може тврдити да прелази наш важећи стандард – рекао је Кнежевић, а преноси Танјуг.

Он је најавио и да ће правилник о дозвољеном нивоу афлатоксина у млеку бити усклађен са стандардима Европске уније у што краћем року, напомињући да процедура подразумева прилагођавање још неколико правних аката, који се односе на безбедност хране, како бисмо избегли ситуацију да буду међусобно контрадикторни.

– Неусклађени су правилник о износу афлатоксина у сточној храни и афлатоксина у млеку, тако да имамо још неколико ствари које морамо да ускладимо и то ће бити у најкраћем могућем року – казао је Кнежевић.

Истовремено, Влада Србије јуче је сменила Јана Боћанског, директора Управе за заштиту биља и Ивана Соча, директора Управе за ветерину. Према ранијим изјавама Александра Вучића, бар четири особе би требало да буду смењене због афере са млеком, а осим Боћанског и Соча, помињани су и Слађана Лукић, начелница Одељења за здравље биља и биљни карантин и Слободан Владић, начелник Одељења фитосанитарне инспекције за безбедност хране. Судећи према најавама из министарства, остале најављене промене требало би да обави нови директор Управе за заштиту биља. Како је „Политика” већ писала, они су углавном људи из струке који већ годинама раде овај посао, док је Иван Сочо на место вршиоца дужности директора Управе за ветерину постављен у новембру прошле године и како преносе медији, кадар је Српске напредне странке.

Да подсетимо, готово 70 одсто узорака млека који су послати у Холандију на анализу садржи афлатоксин у количинама већим од 0,05 микрограма по килограму, што је европски стандард, а до пре неколико дана је важио и у Србији. Како се наводи у саопштењу Министарства пољопривреде, једина референтна лабораторија Европске уније у свом извештају наводи да 31,25 одсто узорака тог млека (15 од 48) не садржи афлатоксин М1 у вредности већој од дозвољене у ЕУ. У министарству су рекли и да ниједан од узорака млека не садржи ову материју у дози већој од 0,5 микрограма, колико је то по новим прописима дозвољено у Србији.