Тражи се Чавесово место у историји

У вијугавом реду дугом десет километара, уплакана маса стрпљиво чека да уђе у војну академију у Каракасу где је смештен отворени ковчег преминулог Уга Чавеса. И док му сиротиња одаје последњу пошту, фокус глобалне економије усмерен је на утицај његове смрти на цену, количину и квалитет нафте у свету.

„Сувише је рано”, сматра један од нафтних магната из САД, „за процену о томе како ће одлазак венецуеланског председника утицати на тржиште енергената, али је сасвим јасно да су цене нафте учиниле могућим успон и владавину Уга Чавеса”, каже Данијел Јергин, добитник Пулицера и један од најутицајнијих аналитичара у енергетици и економији, додајући да је сагласан са мишљењем да је Чавесова каријера подупрта нафтним резервама и ценом црног злата на тржишту.

Некадашњи припадник војне падобранске јединице дошао је на власт усред вртоглавог пада цене нафте, што је проузроковало велики народни бунт и жељу за политичким променама. Изабран на демократски начин 1999. године, имао је среће да после почетног стагнирања цена нафте скочи у до тада неслућене висине, што му је омогућило да спроведе социјални програм који је замислио. У ствари од 2003. до 2008, економски раст Венецуеле по глави становника био је исто тако висок као и онај у Бразилу, само што је просперитет земље кариока због њихове наклоњености тржишној економији и био глобалније покривен у медијима.

Али богатство је донело Венецуели и чувену клетву, тако познату у нафтоносним земљама. Сирова нафта постала је једина економија и судбина земље данас у потпуности зависи од њене цене на светском тржишту. Када је Чавес дошао на власт, на нафту је одлазило 81 одсто венецуеланског извоза, а 2009. тај је проценат повећан на 95 одсто.

Када је 18.000 радника у нафтној компанији учествовало у штрајку 2002. године, заустављена је производња, али су сви они добили отказ и замењени Чавесовим поборницима. Најзад, 2006. и 2007. Чавес је решио да национализује нафтну индустрију, због чега су „Ексон мобил” и друге стране компаније решиле да напусте земљу. Производња је нагло опала, а извоз се са три милиона барела на дан свео на 1,7 милиона барела, како наводи Америчка агенција за информације о енергентима.

Све већи део нафтног профита Чавес је упумпавао у социјалне програме за сиромашне. Десетине хиљада људи добили су кров над главом, амбуланте и школе су отворене у забаченим крајевима, Светска банка је известила о паду неједнакости у Венецуели, иако је Латинска Америка континент где је разлика између богатих и сиромашних традиционално највећа.

Али државна управа довела је до неефикасног управљања, нафтна постројења нису обнављана, а расла је и инфлација која је донекле појела благодети социјалних програма. Када је уведена контрола цена, почеле су несташице.

Где ће дакле завршити тело једног од најзнаменитијих лидера у латиноамеричкој историји, о томе се још дебатује. Да ли ће посмртни остаци Чавеса бити сахрањени у Националном Пантеону, некој врсти алеје великана, где лежи и тело борца за независност Симона Боливара по коме је названа Чавесова револуција, па чак и промењено име држави? То, како пишу медији у Каракасу, тражи народ без обзира на то што по уставу почивши председник може да заслужи ово гробно место тек 25 година после смрти. Званичници упозоравају да ће породица одлучити где ће преминули председник почивати.

Данас, када се у Каракас уз долазак многих светских државника уприличи последњи опроштај биће одређено и физичко место Чавесовог гроба. О томе где ће бити смештен као државник и борац, одлучиће историја када прође још неколико година.

------------------------------------------------------------------

Читуље за Чавеса

Подгорица – Од венецуеланског председника Уга Чавеса читуљама у новинама опростило се и неколико Никшићана и Подгоричана, преноси Танјуг. „Твој пут је наша светлост, заувек наш команданте”, речи су којима су се од Чавеса опростили поштоваоци у Црној Гори.