Србија зове правнике у нотаре

Србија ће имати нотаре тек од 1. септембра 2014. године. Сада има 55 правника који су положили јавнобележнички испит, а за оснивање нотарске коморе требало би да буде именовано најмање 100 јавних бележника. Целој Србији потребно је нешто више од три стотине.

Већ је два пута одложен почетак рада нотара, јер услова за њихов рад у Србији – нема. Најпре, нема довољно људи који желе дараде тај посао. На досадашња три јавнобележничка испита пријавило се 447 кандидата, а испит је положило њих 55.

Иако би могли врло лепо да зарађују, хиљаде незапослених правника није се пријавило на испит за нотаре.

У чему је проблем и шта ће у будућности бити учињено да нотаријат заживи у Србији?

– За први јавнобележнички испит, у мају прошле године, пријавило се 303 кандидата, а цео испит положило је само њих 23. Тај испит јесте тежак, али и треба да буде такав. Јер, будућим нотарима биће поверена веома важна овлашћења и држава мора гарантовати грађанима да ће тај посао обављати стручни и одговорни нотари. Други је проблем што цена пријаве овог испита износи шест стотина евра, у динарској противвредности, што је за многе незамислив издатак – каже Љиљана Благојевић, помоћница министра правде за сектор правосуђа.

Кандидати за нотаре полагали су испит у хали три Београдског сајма. Први пут било их је 303 и сви су уплатили износ од 600 евра. То значи да је за полагање првог јавнобележничког испита у Србији плаћено укупно 180.000 евра. Од тог новца плаћени су трошкови испитног материјала, организација испита, закуп сајамске хале и хонорари за пет чланова комисије. Да ли све то мора баш толико да кошта?

– Размишљамо о томе да цена испита за будуће кандидате буде мања, али то онда не би било фер према кандидатима који су до сада полагали. Следећи јавнобележнички испит може се очекивати већ у априлу – каже Љиљана Благојевић.

Нотаријат је у развијеним земљама већ одавно саставни део правосуђа. Велики број правних послова грађани не завршавају у суду већ код нотара. То би требало да буде будућност и нашег правосуђа, јер би судови били растерећени, а грађани не би дуго чекали на оверу уговора и друге послове који ће бити у надлежности нотара.

– Они ће имати веома широка овлашћења у сфери промета непокретности, али и других правних послова. Нотар није ни адвокат ни судија, већ ради у јавном интересу и у интересу свих странака у правном послу. Он контролише садржину уговора, указује странкама на неправилности и на последице – каже наша саговорница.

Нотари ће састављати уговоре о имовинским односима између супружника и ванбрачних партнера, споразуме о законском издржавању, уговоре о доживотном издржавању, о уступању и расподели имовине за живота, тестаменте, изјаве о признању очинства, о искључењу нужног наследника из наследства… Све ове исправе, састављене у форми јавнобележничког записа, имаће исту доказну снагу као што имају сада када су сачињене и оверене у суду.

Да би нотаријат заживео у Србији, потребно је унети измене у низ других закона – о ванпарничном и парничном поступку, о наслеђивању, о промету непокретности, у породични закон и друге.

Министарство ће радити на популаризацији нотарске професије у јавности, али и на подстицању правника да се определе за тај посао. Очекује се да ће многи адвокати, стручни сарадници у судовима, па и судије, бити заинтересовани да отворе нотарске канцеларије. У овом пројекту наше министарство сарађује са немачким Фондом за међународну сарадњу и Фондацијом за континентално право Француске.

Нотари ће за свој рад бити одговорни дисциплинској комисији Коморе јавних бележника, која ће имати свој статут и органе управљања. Укупан број јавних бележника у Србији и њихове тарифе одређује министар правде. Они ће имати право и на награду и накнаду трошкова, а дужни су да обезбеде све услове за рад своје канцеларије, коју могу отворити у општини или граду где имају пребивалиште.

Нотари ће бити овлашћени ида примају у депозит хартије од вредности, новац, драгоцености, одликовања, накит и уметничке предмете.

На држави је да им обезбеди законске основе за рад. Јер, јавни бележник је носилац јавне службе, који ради у јавном интересу и ужива јавно поверење.

--------------------------------------------------------------------

Французи прискачу у помоћ

Министар правде и државне управе Никола Селаковић и делегација француске фондације за континентално право иницирали су у петак у Београду потписивање Меморандума о сарадњи између министарства и фондације.

Представници фондације понудили су своје активно учешће и помоћ у увођењу нотарског система у српско правосуђе. Они су истакли да је министарство направило добар потез одлагањем примене закона о јавном бележништву за следећу годину, јер је потребно створити све неопходне предуслове како би систем нотаријата био ефикасно имплементиран.