"Лака коњица" у Београду

У Београдском драмском позоришту у току су пробе представе "Лака коњица" савременог словеначког писца Драга Јанчара, у режији Милана Караџића који причу ради као мелодраму са елементима трилера. Праизведба овог комад који говори о драми моћног тајкуна од тренутка када се зауставио и запитао над смислом живота, очекује се почетком маја на Великој сцени.


Драматург је Ивана Димић, сценограф Герослав Зарић, костимограф Драгица Павловић, а композитор Зоран Ерић.

– Радња драме се догађа у Словенији, али се комад једнако чита у Загребу, Београду, Љубљани... Имамо судар два света: први је свет тајкуна који долази из града и који је у својим педесетим годинама у великој мери разочаран оним што живи и што је створио, од брака до пословних партнера, љубавнице, и целог окружења. Други свет је чудесни, мали, духовни свет у црквици на брду, у којој млада сликарка рестаурира фреску из 14. века. Тајкун Макс покушава да побегне од свог света и, трагајући за својим родним селом, деси се да залута у ту црквицу где се дешавају чудне ствари. Макс персонификује данашњи свет бизниса, пословних односа, претварање свих моралних вредности у бројке, каже Милан Караџић.

Да пробе представе "Лака коњица" иду својим током уверили смо се на лицу места. Милутина Миму Караџића и Љубинку Кларић затекли смо сат времена пре почетка пробе у сали. Пробају своје сцене. Нешто касније, пристижу Срђан Тимаров, Зорана Бећић, Милан Чучиловић, Марко Живић, Петар Бенчина и Милица Зарић.

– Радићемо сцену ручка, после ћемо се подсетити свега што смо до сада прошли. Вечерас ће пробати своје сцене Срђан, Љубинка и Пера..., наглашава редитељ.

Велики сто, постављене чаше, флаша вина... У средини седи Макс, тумачи га Милутин Мима Караџић, са десне стране његова супруга Хелена коју игра Милица Зарић, са леве слободнија жена Ливија коју воде осећања (Љубинка Кларић). Поред ње се сместио Бен, Максов компањон и главни супарник, а тумачи га Срђан Тимаров. Бен полако преузима вођство над  великом компанијом и, у ствари, предводи ту лаку коњицу у лаганом касу. У десном углу је стидљива сликарка Марјана (Зорана Бећић) у друштву са Жупником (Милан Чучиловић) који представљају тај други свет. И док Макс једе супу у ишчекивању главног јела: рестованог кромпира, окупљена дружина започиње разговор.

– Једи Макс, то ће ти вратити здравље, једино што ти треба су угљени хидрати. Мој Макс највише воли да једе рестован кромпир... Сећам се како је говорио: Хелена, само ти знаш да спремаш рестован кромпир као што је правила моја мама... Знате, Макс је са села..., започиње дијалог супруга Хелена. Њихов брак траје од времена када није био богат. Уз њу је стекао све.

"Пржени кромпир одувек даје снагу нашем народу" укључује се Жупник.

Редитељ устаје. Даје сугестије: Зорана седи нормално. Ти имаш своје место за столом. Љубинка, не смеш да забављаш друге. Са Максовом женом можеш да се шалиш јер си ти са њеним мужем, а не она. Свака је у свом свету. Чучиловићу, твој Жупник мора да буде наиван за овај свет. Причу прати погледом. Срђане, покажи интересовање. Још једном ћемо поновити ову сцену...

Нимало случајно редитељ Караџић је одабрао свог старијег брата Миму Караџића да тумачи лик моћног тајкуна Макса. Мима живи, каже редитељ, животом глумца који познаје много сличних тајкуна. Окружен је таквима, тако да овом лику прилази као прави зналац за ту врсту људи.

– Мени је Макс нешто друго, човек од крви и меса који има своју емоцију. Он није тајкун већ човек који је у једном тренутку нашао себе по систему боље икада него никада, коментарише Мима Караџић свог јунака.

Прича поприма други ритам кад Макс почиње да једе рукама. "Милице, ти почињеш да правиш сцену, односно непријатну ситуацију. Нервира те Максово понашање..." Укључује се редитељ.

– Скини ту пиџаму, она одузима човеку свако достојанство. Не могу више да те гледам без кравате, повишеним гласом обраћа се Максу супруга Хелена, устајући љутито од стола...

Док осмочлана глумачка екипа ради на Великој сцени, у кројачници се ушивају последњи шавови њихових костима. И, тако, из дана у дан до премијере.