Сећање на 9. март

БЕОГРАД – Данас се навршавају 22 године од првог масовнијег протеста против режима Слободана Милошевића, 9. марта 1991. године.

Тај датум је истовремено био и почетак ванинституционалне политичке борбе опозиције која је 2000. године резултирала сменом власти и почетком консолидације демократског система у Србији.

Деветомартовски протест у Београду је организовао и предводио Српски покрет обнове (СПО) Вука Драшковића, тада најјача опозициона странка, која је заговарала промену система, и позивала се на демократизацију и националну обнову државе.

У сукобима који су се са Трга републике где је скуп одржаван проширили на неколико улица у центру Београда, живот су изгубиле две особе, учесник протеста Бранимир Милиновић (18) и полицајац Недељко Косовић (54).

Прва жртва био је Косовић који је погинуо око 15.30 часова у Масариковој улици код „Београђанке”. Бежећи од демонстраната, полицајац је покушао да прескочи зид терасе али је пао са висине од пет метара ударивши главом о тротоар.

Милиновић је смртно рањен када је група полицајаца негде у висини Улице адмирала Гепрата у Улици кнеза Милоша отворила ватру према демонстрантима а преминуо је око 16 часова на Ургентном центру Клиничког центра Србије.

У сукобима демонстраната и полиције је повређено 114 особа - 58 полицајаца и 86 грађана а ухапшено је 158 људи.

Главни захтев протеста била је смена тадашњег генералног директора РТС-а Душана Митевића и још четворице уредника због увредљивих коментара на рачун опозиције.

Демонстрације су биле забрањене, па је полиција од раног јутра блокирала прилазе Београду у намери да спречи долазак присталица опозиције из унутрашњости земље.

Упркос томе у центру Београда окупило се, према проценама из више извора, око 100.000 грађана а око поднева полиција је кренула у акцију разбијања демонстрација из правца Француске и Улице Васе Чарапића.

Пред налетом полиције, лидери опозиције и део њихових најближих присталица склонили су се у Народно позориште а врата им је отворила тадашња управница, драмски писац Вида Огњеновић.

На батинање демонстраната, лидер СПО Вук Драшковић је са балкона позоришта позвао на „јуриш” после чега су почели окршаји. У намери да разбије демонстрације, полиција је употребила сузавац, водене топове и гумене метке, а у акцију је била укљуцена и коњица.

Фотографија на којој чланица СПО Драгана Срдић - Милојевић са три подигнута прста „пркоси” воденом топу обишла је истог дана цео свет и постала нека врста симбола тог протеста.

Хапшење лидера СПО које се догодило касно послеподне било је окидач за немире који су покренути у Студентском граду на Новом Београду, 10. марта, одакле је маса кренула пут Теразија.

Полиција је студенте дочекала на Бранковом мосту, поново су употребљени сузавац и палице, а пошто су они поседали на асфалт, акција полиције је убрзо прекинута.

Протести неколико хиљада студената и грађана настављени су на Теразијама све до 14. марта, када су Драшковић и сви ухапшени ослобођени, а Скупштина Србије усвојила оставке директора РТС-а Митевића и дотадашњег министра унутрашњих послова Радмила Богдановића.

Те вечери, 9. марта 1991. око 20 часова, на улице Београда изашла је и војска, на основу одлуке Председништва тадашње СФРЈ.

---------------------------------------------

Присталице СПО обележиле годишњицу демонстрација

БЕОГРАД – Стотинак присталица Српског покрета обнове (СПО) окупило се данас на Тргу Републике у Београду како би обележили 22. годишњицу деветомартовских демонстрација против режима бившег председника Србије Слободана Милошевића.

Председник СПО Вук Драшковић том приликом је истакао да да се највећа и прва битка за Србију у Европи и на Западу одиграла на данашњи дан пре 22 године на централним београдском тргу.

„9. март 1991. године је потрајао све до 5. октобра 2000. године. Мора се знати да је СПО предводио деветомартовски устанак за европску Србију, да је СПО предводио и Видовдански сабор 1992. и јунске демонстрације 1993. и тромесечне протесте 1996. и 1997. и сваки отпор диктатури, рату и злочинима”, истакао је лидер СПО-а.

Он је навео да су скоро сви убијени, пребијени и утамничени борци за европску Србију били чланови и присталице СПО.

„Мора се знати и да је СПО оснивао и предводио све коалиције демократске опозиције, од 1990. па до 2000. године. Мора се знати да је СПО основао и коалицију ДОС и да је дух нашег 9. марта сазвао и народни бунт 5. октобра 2000. године”, казао је Драшковић.

Он је истакао да је добијање датума за преговоре о чланству Србије у Европској унији кровна битка свих битака СПО и да ће кад се то деси бити испуњени дуплим задовољством „због Србије и због нас самих”.