Најтежа казна

Максимална казна за најтежа кривична дела, какво је убиство председника владе, јесте 40 година затвора. Заменик специјалног тужиоца Јован Пријић тражио је у својој завршној речи пред Специјалним судом "казну по закону", не прецизирајући висину казне. То је у јавности изазвало недоумице и нагађања, па су многи закључили да Пријић није тражио максималну казну за убиство Зорана Ђинђића.
Тужилац не подноси завршну реч јавности, него суду, и то чини професионално, наводећи доказе о кривици, без непотребних сугестија, јер суд зна шта је "казна по закону". За кривично дело "убиства представника највиших државних органа" закон прописује максималну казну у распону од 30 до 40 година затвора, а најмање десет година затвора. У време када је извршен атентат на Зорана Ђинђића, у марту 2003. године, био је на снази стари Кривични закон који је за најтежа кривична дела, као изузетак, предвиђао "фиксних" 40 година затвора као најтежу казну, док је такозвани "општи максимум казне" био 15 година затвора, тако да се казна није могла одмеравати у распону од 15 до 40 година. По новом Кривичном закону, који је ступио на снагу 1. јануара 2006. године, оптужени може бити кажњен "затвором најмање десет година или затвором од 30 до 40 година", док је "општи максимум" 20 година затвора.

Уколико утврди кривицу оптужених, судско веће ће применити онај закон који је за њих блажи, јер тако налаже закон. Ствар је тумачења који је од ова два закона блажи, али једно је сигурно – казна од 40 година најтежа је. У случају да судско веће нађе неке олакшавајуће околности за оптужене, оно може, по новом закону, да се одлучи за казну у распону од 30 до 40 година затвора, без обзира на то што тај закон није био на снази у време атентата.

Додатну забуну у јавности о томе која је казна најтежа унеле су и пресуде оптуженима за злочин на Ибарској магистрали 1999. године и свирепо убиство Ивана Стамболића 2000. године. У то време најтежа казна је била 20 година затвора, као замена за смртну казну, али је у једном кратком периоду, због колизије такозваног савезног и републичког законодавства, била на снази казна од 15 година као најтежа. Приликом изрицања казне од 15 година затвора шесторици оптужених припадника ЈСО за троструко убиство на Ибарској магистрали, судија је објаснио да је морао применити најблажи закон, док је само три недеље касније, 18. јула 2005. године, друго судско веће Окружног суда у Београду изрекло казне од по 40 година затвора четворици оптужених за убиство Ивана Стамболића, тумачећи законске прописе на другачији начин.

У случају убиства премијера Зорана Ђинђића нема дилеме да је најтежа казна 40 година затвора, јер је она била прописана кривичним законом у време атентата и до данас није укидана као најтежа казна.