Белај у Сребреницу долази са стране

Oд нашег сталног дописника
Сребреница, 26. априла – Позив на колективно исељавање Бошњака из Сребренице и одлазак педесетак људи у Сарајево где већ данима живе под шаторима јесте политички притисак уочи предстојећих преговора о промени Устава БиХ и реформи полиције. То је јако подло поигравање нашом судбином и судбином Босне и Херцеговине, оценио је за наш лист председник Круга интелектуалаца Сребренице Илијас Бегић, иначе општински еколошки инспектор.

"Добро је да је огромна већина сребреничких Бошњака прозрела намере председника Странке за БиХ Хариса Силајџића, шефа Странке демократске акције Сулејмана Тихића и лидера Социјалдемократске партије БиХ Златка Лагумџије. С обзиром на геноцид почињен овде над Бошњацима, они – рачунајући на емоције – покушавају да на несрећи која нас је снашла зараде политичке поене. За разлику од оних који су људе позивали да оду, ми смо им говорили да остану", објашњава Бегић.

Подаци су, додао је он, неумољиви: "Иницијативни одбор за посебан статус Сребренице предводи Ћамил Дураковић, чија породица живи у Америци одакле се он вратио пре две године. Он има кућу и у сарајевском насељу Бојник. Начелник општине Абдурахман Малкић живи у Вогошћи, његов заменик у Тузли, а председник Скупштине општине у Бајиној Башти... Осим тога, 22 општинска одборника уопште не живе у Сребреници. Откуд  право тим људима да одлучују о нама и Сребреници у којој немају шта да изгубе? Ја се као Бошњак, верник и човек који се из Сарајева вратио на своје огњиште стидим онога што они раде овом народу."

Он не пориче да је стање у овој општини изузетно тешко. Пре рата, додао је Бегић, у овој општини је живело 26.000 Бошњака и девет хиљада Срба. Данас, она има шест хиљада становника – четири хиљаде Срба (две су досељеници из Федерације БиХ) и две хиљаде Бошњака. "Ако је само Бошњацима тешко, зашто су отишли и Срби, предратни становници Сребренице", упозорава Бегић.

Круг интелектуалаца Сребренице, који окупља Бошњаке и Србе, сматра да би давање статуса дистрикта овој општини изазвало ланчану реакцију и међунационалне сукобе. "Ми не желимо да се наш град претвори у Багдад. Наша формула је једноставна: разговор, договор и економски напредак. Ми желимо еволуцију, а не револуцију. У политичком смислу посебан статус видим у следећем: известан период све одлуке у Скупштини општине треба доносити консензусом, а не прегласавањем. Полицију овде такође треба другачије организовати. Тако бисмо изградили међусобно поверење", рекао је Бегић.

Сребреници је, нагласио је он, потребан и посебан економски статус – од пореских олакшица до улагања. "Наш став је да сребреничким предузећима треба дати предност приликом додељивања послова за које Влада Републике Српске намера да издвоји 16 милиона марака. Шта нама, са економске тачке, значи то што је на изградњу Меморијалног центра у Поточарима потрошено 15 милиона марака, када су све те паре дате предузећима из других општина", нагласио је Илијас Бегић.