Заштита природе

У оквиру традиционалног издања "Европска заштита природе" Пошта Србије пустила је у оптицај 20. априла две пригодне поштанске марке номинале 40 и 46 динара.
Услед убрзаног развоја привреде, а посебно индустрије, током последњих неколико деценија дошло је до великих промена човекове околине. Ове промене огледају се у паду квалитета воде, ваздуха и земљишта. Индустријски отпад различитог порекла је главни извор органских загађења животне околине и представља велику опасност за еко системе.
Животна околина је толико угрожена да се мора хитним мерама спречити њено даље загађење. То захтева предузимање читавог низа мера које се односе на очување, рационално коришћење и заштиту природних ресурса.

Међу многобројним штетним људским активностима једна од највећих опасности по животну околину представља крчење шума. Тиме је доведен у питање опстанак читавог низа биљних и животињских врста, а пропратни ефекат је ерозија земљишта.

Мотиви на маркама су, баш као и код прошлогодишњег издања, градски паркови.

На марки номинале 40 динара као мотив приказан је парк у Врњачкој Бањи. Франц Винер, инжeњер Министарства грађевина Србије, урадио је 1892. године први целовити пројекат простора данашњег парка у Врњачкој Бањи. Уклоњен је речни нанос са простора парка и насута је плодна земља. Засађени су црни борови, дивљи кестени, липе и јела, а задржани самоникли церови. Подигнут је и павиљон за одмор, чесма са пијаћом водом, а 1893. године и прва стаклена башта. Дуж централног дела парка налазила се цветна алеја.

Парк је подизан по узору на класичне европске паркове и представља мешавину француских класичних паркова са цветним орнаментима и строго формираним хабитусима дрвећа и шибља са једне стране и енглеских паркова у којима је украсно дрвеће и шибље посебно груписано са друге стране.

У парку је заступљено око 150 врста дрвећа и шибља, као и неколико сорти ружа. Највреднија су појединачна стабла дендофлоре. Током године парк обилује великим избором сезонског цвећа. У стогодишњој историји парка најзначајнија реконструкција изведена је од 2003. до 2005. године.

На марки номинале 46 динара мотив је Пионирски парк, који се налази у репрезентативном, централном делу Београда. Садашњи парк је првобитно био Дворска башта са две стране окружена зградама Старог и Новог двора, а са друге две стране улицом Краља Милана и Булевара краља Александра. Почетак формирања Пионирског парка везује се са почетком градње овог дела Београда, око 1842. године. Коначно уређење Дворске баште везује се за период династије Обреновић од 1858. године. Већ тада Дворска башта била је конципирана из три дела. У то време у њој су се приређивале забаве, играо се тенис и крикет на трави.

Простор Пионирског парка износи 3,6 хектара. Највећи део је пејзажног карактера, други део је украшен цветним орнаментима, а трећи садржи фонтану са цветњацима. Парк је богат флором, како у дендролошком тако и у смислу декоративног шибља и цветних врста. Најстарији примерци дрвећа су храстови лужњаци, јасени и липе чија старост прелази 150 година. Поред богатог дендролошког садржаја, парк има две фонтане, једну чесму и неколико скулптура, што доприноси лепоти амбијента парка.

Ликовну обраду марака урадила је мр Марина Калезић, академски сликар из Београда, а стручну сарадњу инж. Надежда Ђаковић-Петровић из Завода за заштиту природе Србије. Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији "Форум" у шалтерским табачићима од осам комада. Тираж је 28.000 комплетних серија.

На дан изласка серије ДП "Југомарка" емитовала је пригодан коверат првог дана (ФДЦ) са пригодним жигом поште 11101 Београд.