Сумњиве смене амбасадора

Упркос упорним званичним уверавањима да серија опозива српских амбасадора нема политичку позадину и да се обавља у складу са утврђеним процедурама, постоје примери који то демантују.

У канцеларији председника Србије, у чијој су надлежности постављења и опозиви дипломатских представника Србије у свету, као и у Министарству спољних послова (МСП), које у договору са владом предлаже амбасадорске кандидате, тврде да нема политичког реваншизма.

МСП је у октобру саопштио да су од доласка нове владе опозвана само два амбасадора, из Француске и Руске Федерације, а да другима чији се опозив планира у наредном периоду углавном истиче мандат.

Потом је у последњих осам месеци опозвано више од 20 амбасадора, што значи да су смене обухватиле готово трећину од укупно 65 амбасада, колико Србија има по свету.

Иако има опозива који испуњавају услов да је амбасадорски мандат минимум три, а максимум четири године, или се ради о дипломатама који посао не обављају на задовољавајући начин, неки случајеви то „углавном” драстично демантују.

Душан Спасојевић је амбасадор у Анкари тачно 25 месеци, дакле мање од предвиђеног минимума. При том је у интерним анализама добио врхунске оцене. Толико високе, да је министар Расим Љајић прошле недеље у знак неслагања напустио седницу владе на којој је донета одлука да се Спасојевић опозове.

Љајић би морао најбоље да зна. Он је у влади задужен за сарадњу са Турском и има директан увид какав је и колики допринос амбасадора Спасојевића развоју сарадње две земље – чиме је потом могао да се похвали и председник Томислав Николић приликом недавне посете Анкари.

„Смене дипломата су изузетно ружно изведене пошто нова власт нема ни приближно способне кадрове”, казао језа „Политику” бивши амбасадор инсистирајући да му се не помене име.

„Спасојевић, наш најбољи амбасадор млађе генерације, имао је највећу продукцију врло квалитетних депеша на различите теме, оживео је и економску сарадњу са Турском. Ово је чиста политичка освета. Он се више од десет година бави спољном политком и врло је компетентан. Можда је баш смењен јер је био такав. Пре њега је био амбасадор који није знао енглески”.

„Тумбања у дипломатији су нормална појава кад год долази до промена власти”, казао je Огњен Прибићевић, бивши амбасадор у Немачкој, подсећајући да је знатан број такозваних политичких амбасадора био разумљив после промена 2000. године. Он је рекао да га је „веома изненадила” одлука о смени амбасадора Спасојевића.

Сличан пример је и опозив амбасадора Србије при седишту УН у Женеви Угљеше Звекића коме такође није истекао мандат и на чији рад такође није било икаквих примедби.

Звекић је председник Генералне скупштине Светске организације за интелектуалну својину и председник Економске комисије УН за Европу – две престижне функције које до сада није држао ниједан југословенски или српски дипломата и које су непреносиве на Звекићевог наследника. Зар није могао да заврши пун мандат?

Добро је што МСП намерава да „што је могуће више професионализује службу кадровима из сопствених редова, који су годинама и деценијама припремани за вршење врло захтевне функције, дипломатског представљања Републике Србије”, како се наводи  у штуром објашњењу послатом „Политици”.

Није добро што се стиче утисак да иза свега стоје политика и владајућа коалиција која би, барем у одређеној мери, да намири своје кадрове и симпатизере.

Зар све не личи на отварање простора за нека дипломатска места на којима ће се наћи неспособни али подобни? Руше се многа обећања о департизацији дипломатије. Много тога упућује на самовољу.

Ако иза опозива не стоје политичари, ко повлачи потезе од којих сви имамо штете? У ситуацији када у дипломатији још има „каријерних незналица” и „политичких намештеника” који не знају свој посао, зашто опозивати способне?

Како то Србија изгледа у Анкари или седишту УН у Женеви? Озбиљне земље се тако не понашају. Сем ако немају јаке разлоге.

 ----------------------------------------------------

Отправници послова уместо амбасадора у 18 држава

 Србија тренутно нема првог човека у чак 18 амбасада. Њихов посао обављају отправници послова. То је случај са дипломатско конзуларним представништвима у Аустрији, Мађарској, Бугарској, Данској, Кини, Македонији, Мексику, Конгу, Казахстану…