„Огорчени” поново на улицама Aтине

Од нашег дописника

Атина – У знак протеста због владиних мера штедње, покрет „огорчених” Грка поново је активан од минулог викенда када се хиљаде активиста окупило испред парламента. Покрету приступа, као и 2011. када се први пут огласио, све више очајних, дезоријентисаних, незапослених и сиромашних Грка.

Протестују студенти и професори, а пре њих су на улице изашли активни припадници оружаних снага и безбедносних служби, пољопривредници, запослени у установама културе.

Преко милион и по радника у приватном сектору месецима не прима ионако смањене личне дохотке. Према анализи Института за рад, куповна моћ је равна оној од пре 30 година јер је смањење плата уз нове порезе веће од 50 одсто. Само један од десет радника  у овој сфери, где је већ без посла остало око 90.000 људи, прима лични доходак на нивоу оног из 2010.

Анализе показују да ће до краја године слика бити трагична јер само једна од три фирме плаћа запослене, што значи да ће до краја године милион запослених остати без плате или ће она каснити неколико месеци. У исто време, најновији подаци показују да је рецесија у последњем кварталу 2012. достигла 6,4 одсто, да незапосленост расте и до краја године може да достигне драматичних 35 процената.

Нема напретка у преговори са „тројком” експерата Европске комисије, Међународног монетарног фонда и Европске централне банке који су већ трећу недељу у Атини како би оценили спровођење реформи и мера штедње. Они не одустају од захтева за отпуштање 25.000 државних службеника до краја године, врше притисак да се смање министарства и рецимо укине монопол апотека и дозволи продаја лекова без рецепта и на другим пунктовима.

То за владу отвара нови проблем и могућност затварања 11.000 апотека које ће остати без икакве зараде јер је већ прописима цена лекова у Грчкој сведена на минимум, што је „отворило врата” за паралелно тржиште и препродају у суседним земљама. Последица тога је смањена испорука лекова светских произвођача Грчкој и хаос на тржишту због несташице око 200 важних препарата.

Угрожене су и болнице и целокупно здравство јер су ту спроведене ригорозне мере штедње. Међутим, лекари и медицинско особље штрајкују због ниских плата, болнице раде са половином капацитета, а најновије инспекције су показале да је хигијена на забрињавајућем нивоу и да постоји опасност од епидемије.

„Тројка” врши притисак да се изађе на крај са избегавањем плаћања пореза. Влада која покушава да испуни све захтеве поверилаца како би се докопала мартовске транше кредита од 2,8 милијарди евра може да буде задовољна својим радом јер, осим критика, од Брисела добија и похвале.

Међутим, шта да ради нација од 11 милиона становника у којој је трећина испод границе сиромаштва и где тренутно 500.000 људи није у стању да плати рачуне за струју?! Нови феномен је чињеница да је у 300.000 случајева исечена струја, да се седи у хладним становима јер је лож-уље прескупо, да се чека у редовима за шпорет на дрва, да се незаконито секу и онако оскудне шуме да би се куће бар мало огрејале, као и да се Атина враћа у нека стара времена када се грејало само на камине и да се месецима, у вечерњим сатима, од смога не може дисати.

Док премијер Антонис Самарас поручује сународницима „да нове мере штедње не долазе у обзир”, круже и нагађања да би могло да дође и до превремених избора. Талас незадовољства расте, бреме жртава кризе постаје све теже, а Грци имају све мање стрпљења. Више од 60 одсто младих је у огромној армији незапослених, а све више њих одлази „трбухом за крухом”.

Истовремено, неонацистичка, антисемитска и антиемигрантска Златна зора, која у парламенту има 18 места, постаје све присутнија у основним и средњим школама где се, како кажу њени пропагатори, „фалсификује историја”. Златна зора, чији су припадници пре неколико дана једном британском ТВ каналу изјавили „да су имигранти добри за прављење  сапуна”, инсистира на присуству међу младима јер наводно „нуде националне одговоре” и „децу уче грчким идеалима”.