Симболика два дима

Током векова, две речи су чувале тајност уочи отварања конклаве која бира новог папу: Extra omnes напоље сви који не припадају кардиналском изборном кору.

Под сводовима Сикстинске капеле се уочи отварања конклаве налази велики број људи: ватикански мајстори церемонијала, исповедници, двојица лекара, медицинске сестре (или браћа), послуга. На последњим изборима 2005. било их је више него кардинала.

Пошто изговори Extra omnes, кардинал званичник заједно са мајстором папске литургијске церемоније затвара Сикстинску капелу изолујући је од света. Али оно што су током векова чували високи ватикански зидови, данас није довољно да би се задржала тајност окупљања 115 кардинала унутар конклаве, све до тренутка када изнад Ватикана крене бели дим.

Con clave, што на латинском значи под кључем, у временима шпијунаже 21. века није довољно. Кардинал Тарчизио Бертоне, задужен за безбедност конклаве, и његови помоћници предузели су све и ангажовали најсавременију технологију.

Не постоји никаква комуникација са било ким ван конклаве – сем у изузетно посебним и ургентним приликама. Кардиналима је забрањено уношење мобилних телефона, портабл компјутера, електронских агенди, видео-камера и магнетофона. Искључено је слушање радија, гледање телевизије или читање новина током изборног ритуала. Не постоји интернет, а ово је први избор на коме су забрањене и друштвене мреже, иако је неколико кардинала наставило да користи Твитер па су морали да буду упозорени.

Палата од пет спратова лево од Цркве Светог Петра, као и Сикстинска капела на супротној страни базилике, електронски су прочишћени. Постављени су лажни подови са уграђеним електронским ометачима који блокирају све звукове.

Сви теписи су подигнути и прегледани како би се установило да нема прислушних справа. Исто важи за канале за довод ваздуха, електроинсталације, сијалична места, славине, водовод и канализацију. Постељина у одајама такође је прошла детаљну контролу.

Унутар капеле нису допуштени никакви преговори или аргументи. Поређани уз по шест дрвених столова, једни наспрам других, под Микеланђеловим драматичним приказом Последњег суда и фрескама Ботичелија и Перуђина, кардинали су препуштени тишини и Светом духу. Solum Deum prae oculis habentes,имајте само Господа пред очима, поручује  кардиналима званичник.

Потом крећу балотаже. Уколико нико не добије две трећине гласова, поново ће се окупити сутра ујутру и, у случају поновљеног неуспеха, одмах поново гласати. После тога може да се балотира по два пута пре подне и два по подне.

Правила гласања су веома детаљна како би се елиминисала свака сумња или изборна превара. На врху цедуља штампано је Eligo in summum pontificem– Бирам као врховног понтифекса. Нико нема право да гласа за себе. Сваки кардинал у тајности, словима која не смеју да по рукопису открију његов идентитет, записује свој избор.

Држећи савијену цедуљу да може да се види, приступају олтару. Након кратке молитве и заклетве да је глас дат ономе ко би пред Богом требало да буде изабран, листић се оставља у посебном суду.

Уколико се догоди да број цедуља не одговара броју присутних, одмах се спаљују. Ако је све регуларно, приступа се бројању. Цедуље иду из руке у руку тројице кардинала који се бирају сваког дана. Последњи гласно чита исписано име.

Ако нико не добије довољну већину, листићи се спаљују а мајстор церемоније додаје посебну хемикалију како би се из посебног димњака – у складу са обичајем уведеним 1903. – над Сикстинском капелом надвио црни дим.

Једини писани документ који остаје после сваке сесије припрема коморник кардиналског кора уз помоћ тројице кардинала. Документ се касније предаје новом папи а потом запечаћен одлази у ватиканску архиву која ће ток гласања обнародовати тек за сто година.

Конклава траје све док се не изабере нови папа. Ратови, нереди по Риму али и интерес кардинала да управљају без папе учинили су да интерегнуми каткад дуго трају.

У 13. веку папски трон био је упражњен годину и по дана пре избора Инокентија Четвртог и чак три и по године пре инаугурације Гргура Десетог.

Да би се поступак убрзао, кардинали су били приморавани да конклаву скраћују, иако је од тада још 29 конклава трајало дуже од месец дана. Оно што је остало непромењено јесте то да немају никаквумогућност комуникације са спољним светом.

Уколико после три дана не буде одлуке, кардиналима се за одмор, молитве и консултације одобрава дан паузе. Потом следе серије од по седам сесија.

Ако се на крају друге недеље не изабере папа, кардинал-коморник позива електоре да се изјасне око начина гласања.

Јован Павле Други је на тој тачки драматично променио изборни процес допуштајући да папа буде изабран простом већином гласова, али је папа Бенедикт 2007. све вратио на старо.

Бенедикт Шеснаести изабран је после само четири балотаже, а верује се да ће, без обзира на то што нема изразитих кандидата, избор трајати довољно кратко да би Римокатоличка црква један од својих највећих празника, Ускрс који пада 31. марта, дочекала са новим поглаваром на престолу Светог Петра.

Кандидата који добије већину питаће: Да ли прихватате ваш канонски избор за понтифекса максимуса? Пошто се сагласи, питаће га којим именом жели да га зову. Потом му кардинали редом исказују поштовање и послушност.

Обуку га у папске одоре – три величине увек чекају: мала, средња и велика – иако сунеке интервенције у последњи час могуће.

У међувремену је из два метра високог бакарног димњака постављеног изнад Сикстинске капеле кренуо бели дим. Током конклаве која је 2005. изабрала папу Бенедикта, Ватикан је увео и другу пећ како би се избегла конфузија око боје дима, али решење се није показало сјајним, па је најсигурнији знак да је изабран нови папа звук звона са базилике Светог Петра који се убрзо чује са свих римских цркава.

Нешто касније, са балкона базилике Светог Петра, следи традиционална објава једног од кардинала: „Annuntio vobis gaudium magnum... habemus papam!”, Најављујем с великом радошћу… имамо папу!

Тек тада јавност сазнаје његово име, после чега ће 266. поглавар Римокатоличке цркве дати традиционални благослов Urbi et Orbi, Граду и свету. Нови понтификат је почео.

------------------------------------------------------------

Ко може да буде папа

Папа, по теорији, може да буде свако ко је крштен и заређен као свештеник и бискуп. Не мора да буде члан конклаве. Али, последњи случај да је неко ко није кардинал постао папа био је Урбан Шестидалеке 1378, а последњи папа који уопште није био свештеник био је Калисто Трећи – моћни Алфонсо Борџија.