Одговор Сенди Маркет

Недавно ми је у руке дошла књижица под насловом „Сенди Маркет, Писмо Визенталу” у издању Ратибора Ђурђевића. У врло вештом тексту наводна Сенди, што је позајмљено име једне млађе Српкиње из Чикага, износи се једна нова теорија о кривици Јевреја за бомбардовање Србије 1999. године.

Сенди, чије је право име овај аутор открио, каже да не зна да ли је Америка „водила” рат против Србије али да „све више и више изгледа да су Сједињене Државе наведенe на ратовање јер их је завела група моћних Јевреја који су били одлучни да униште Србе”.

Ја сам на то написао писмо Сенди Маркет у коме сам навео три ствари.

Прво, да постоји велики знак питања о јеврејству утицајних особа на положајима у Вашингтону којe су наводно навелe САД да нападну Србију.

Медлин Олбрајт, министарка спољних послова у Клинтоновој влади, која је извршила агресију на Србију, католкиња је, јер су њени родитељи прешли у ту веру. Виљем Коен, министар одбране у тој влади, имао је оца Јеврејина и мајку хришћанку и декларисао се као припадник Унитаријанске хришћанске цркве.

Генерал Весли Кларк, који је као командант НАТО руководио бомбардовањем Србије, изгубио је оца Јеврејина кад је имао само четири године и подигли су га хришћанска мајка и хришћански очух који му је дао презиме Кларк. Он је по вери баптиста.

Два злотвора, Џејмс Бергер, Клинтонов саветник за националну безбедност, и дипломата на високим положајима Ричард Холбрук, имали су јеврејске родитеље али никакав удео у јеврејској активности.

Надаље, навео сам да су сви они деловали као високи амерички функционери а не као бивши Јевреји или полујевреји што је драстично показао пример Хенрија Кисинџера, који је био саветник за националну безбедност председника Никсона.

Никсонов музеј је објавио садржај једне траке сниманих разговора у Белој кући на којој се чује да је Кисинџер рекао Никсону: ,,Ако у Совјетском Савезу ставе Јевреје у гасне коморе, то неће бити америчка брига”.

Ту изјаву је објавила Јеврејска телеграфска агенција (ЈТА) 14. децембра 2010. године. Кисинџер се није бринуо о судбини јеврејске браће већ је на уму имао само оно што је мислио да је у интересу САД. Тако су деловали и сви потоњи високи функционери у Клинтоновој администрацији која је без сагласности Савета безбедности ОУН извршила напад на Србију.

На крају сам Сенди Маркет поручио да се нашла у врло лошем друштву када је своје „Писмо Визенталу” поверила Ђурђевићу као издавачу.

Он је тексту писма додао своје фусноте које су по слову „Протокола сионских мудраца” окривљавале Јевреје за сва зла и за план владавине светом.

Поручио сам Српкињи из Чикага, за коју кажу да је поклоник Драже Михаиловића, да командант Војске у отаџбини није био антисемита и да је донео писмену забрану антисемитизма у редовима свога покрета и да кривце за патњу Србије не тражи међу Јеврејима.

Упутио сам је на оцену Џорџа Кинија, до 1992. године главног реферанта за Југославију у Министарству спољних послова САД. У чланку „Прерана смрт” он је описао свој сусрет са Слободаном Милошевићем у Хашком затвору. На питање Милошевића „зашто су нам САД и НАТО то урадили” он је рекао да после пада Берлинског зида у Европи није више било места за једну независну велику државу која се противи глобализацији.

Силници на Западу решили су да уклоне Југославију чији су делимично либерални социјализам и независност од СССР-а могли да пруже алтернативу такозваној транзицији која је приређена за бивше сателите Москве.

Новинар