СЛУЧАЈ ПОСЕБНИХ КУТИЈА

У политичком животу Војводине последњих година свашта се променило. Али, једно је остало исто – изборни инжењеринг власти. Пред покрајинске изборе, 1996. године, владајућем СПС-у је било јасно да не може победити. Гласало се по већинском, двокружном систему, по коме су у други круг улазила два кандидата. То је значило да се опозициони гласачи у другом кругу могу ујединити и лако поразити СПС. Зато је смишљен нарочити већински систем. У други круг нису улазила два, већ три кандидата.

Тако су се, у другом кругу, гласови опозиције поделили између "демократског блока" и СРС. У Београду и већини општина, са старим изборним системом, опозиција је убедљиво победила. Али, у Војводини, СПС је са 23 посто гласова освојио чак 67 посто мандата!

Такав систем се ипак обио о главу СПС. На следећим изборима, 2000, у другом кругу нису се поделили гласови опозиције, већ гласови власти (СПС и СРС). Захваљујући тој подели, од 120 места у Скупштини Војводине, СПС и ЈУЛ су освојили само два места, а СРС ни једно место! Сви остали мандати припали су ДОС-у и њему блиским кандидатима. Тако је ДОС направио нову покрајинску владу. Али, не цео ДОС. По коалиционом споразуму, половина делегата припала је тзв. аутохтоним војвођанским странкама (ЛСВ, СВМ и др.). Било је довољно да им се придружи ДС и да се образује лагодна скупштинска већина. Тако је покрајинска влада ДС, ЛСВ и СВМ располагала са око 60 одсто мандата.

Али, када су се приближили нови покрајински избори, 2004, схватило се да иза 60 одсто мандата има мање од 40 процената гласова. Опет се неко досетио да промени изборни систем. Прописано је да се пола скупштине бира већински, а пола пропорционално. Уз то, изборне јединице су, нарочито у Новом Саду, тако скројене да се обезбеди додатна предност. И изборни инжењеринг је успео. Истина, "аутохтоне војвођанске странке" спале су са 60 на 24 мандата. Али, владајућа тројка је освојила 52 мандата. За скупштинску већину био им је потребан још један савезник. Он је и пронађен у бизарном Карићевом ПСС-у.

Нови покрајински избори одржаће се ове године. Али, избори од 21. јануара показали су владајућој тројци из Војводине да ће тешко задржати покрајинску власт. Најпре, недавни избори су оцењени као "пораз војвођанских странака". Део бирачког тела је, уместо за "аутохтоне, војвођанске", гласао за републичке странке (ДС, Г17 плус, ЛДП). Друго, савезнички ПСС је, практично, нестао са политичке позорнице. И треће, СРС је у Војводини наставио успон. Освојио је 32 одсто гласова – више чак и од просека за целу Србију (28,6). Имамо ли у виду да Срби у покрајини чине 65 одсто становништва, данас у Војводини практично сваки други Србин гласа за радикале.

А када војвођанска власт схвати да тешко може поново освојити скупштинску већину, шта ради? Мења изборни закон! Тако је предложена "корекција" изборног система. У пропорционално бираном делу војвођанске скупштине 20 посто места више се неће бирати слободно. Та места ће бити резервисана за нарочито биране представнике националних мањина. То значи да ће тзв. национална већа Мађара, Хрвата, Словака, Рома, Румуна, Русина, Буњеваца и Македонаца образовати посебне бирачке спискове. Ако сте Србин, ви ћете на изборима да убаците један листић у већинску, а један у пропорционалну кутију. Али, ако сте Мађар и регистровани у свом националном већу, добићете још један бирачки листић. Њега ћете убацити у трећу, нарочиту кутију. Из ње ће бити изабран ваш посебни представник у Скупштини Војводине.

Предлог овог закона већ је изазвао протесте. Најпре, идеја да тзв. национална већа праве засебне бирачке спискове противна је републичком закону који предвиђа постојање једног и јединственог бирачког списка. И друго, увођење додатне бирачке кутије, само за нарочите бираче, у супротности је са чланом 52 Устава који прописује "опште и једнако изборно право". Постојање посебних кутија, иначе, није непознато у свету. Али, тамо бирач мора да се определи: хоће ли гласати као ,,општи бирач" у "опште кутије", или као "посебни бирач" у "посебне кутије". Не могу неки бирачи имати два гласа, а други само један. То што сте Мађар не може вас привилеговати да гласате два пута: једном, као грађанин за, рецимо, ДС, а други пут, као Мађар, за СВМ. А да ваш комшија Србин може гласати само једном, и то само као грађанин.

Ове протесте покрајински естаблишмент није озбиљно схватио вероватно из једног разлога – у Србији не ради Уставни суд. Нема никог ко би поништио овако апсурдан изборни инжењеринг. А пошто је за нови закон довољна проста већина у војвођанској скупштини, сва је прилика да ћемо ове године присуствовати још једној "изборној иновацији". Иновацији која би требало да доведе до тога да све остане по старом. Нарочито у кабинету новосадске "Бановине".

Таква рачуница није неинтелигентна. Али, има једну ману: превише је затегла ствари. Таква изборна довитљивост некако је одвећ бахата и одвећ насилна. Чак и за трпељиве Лале. А покрену ли се они – као 1988. или 2000, промена може бити баш радикална. То је вероватно свима јасно. Зар је могуће да се то не схвата само у кабинету Бановине?