Сони мења играче и игру

Сони, у прошлом веку један од најуспешнијих глобалних брендова, управо је повукао нове потезе у настојањима да поврати некадашњу славу и – некадашњу профитабилност.

Кен Катураги, "отац плејстешна", најуспешнијег Сони производа у последњих десет година, управо је смењен с места челног човека сектора компјутерске забаве. Катураги, који је у корпорацији истовремено имао репутацију "црне овце" и пословно-инжењерског генија, кога многи описују и као "Сонијевог Стива Џобса" и "Гутенберга видео-игара", одлази због (релативног) неуспеха свог најновијег пројекта, играчке конзоле "плејстејшн 3" (PS 3), чија је продаја испод очекивања и у приличном заостатку за конкуренцијом, "нинтендом" и Мајкрософтовим "иксбоксом 360".

Промена се описује и као "крај једне ере" у Сонију. Катураги је наиме био тај који је, почетком 1990-их, успео да врх корпорације убеди да уђе у бизнис компјутерских игара. PS 1 који је сам конструисао, дебитовао је у децембру 1994, и брзо засенио "сегу" и "нинтендо". Продат је у сто милиона примерака. Доминација је 2000. цементирана конзолом PS 2, која је са продајом од 110 милиона освојила 70 одсто играчког тржишта. Катурагијев изум је, уз то постао и "крава музара" за Сони: "плејстејшн" је у претходне четири године у приходима корпорације учествовао са 60 одсто.

Велике наде су зато полагане у PS 3, који је опремљен моћним графичким процесорима и уређајем за репродукцију "блу реј" дискова високе резолуције, који треба да замене постојећи дивиди стандард. Али проблеми са компонентама су преполовили испоруке за домаће и америчко тржиште и одложили европску премијеру. Због тога је у Америци у првих пет месеци продато само 1,2 милиона примерака – упола мање него што је за исто време продата претходна конзола. Мајкрософт и Нинтендо нису у међувремену седели скрштених руку изневши ривалске производе нешто скромнијих могућности, али и популарније цене (са 600 долара, PS 3 је најскупљи) – и испредњачили на тржишту чији се годишњи обим процењује на око 30 милијарди долара.

Овакав исход донео је ново суочавање са реалностима у Сонију, где је 2005. на место главног менаџера, на велико изненађење, доведен један Британац, који уз то није ни инжењер електронике. Био је то Хауард Стрингер (65), некадашњи телевизијски новинар, који је пажњу на себе скренуо као шеф Сонијевих операција у Америци.

Многи су тада типовали да ће то место заузети управо Кен Катураги, али су чланови Управног одбора проценили да ће заокрет, који подразумева и промену корпорацијске културе, ефикасније спровести један странац. Тако је несвакидашњу одлуку захтевала несвакидашња ситуација: уљуљкан успесима "вокмена" и "тринитрона" Сони се нашао затечен кад је Епл са "ајподом" извео нову музичку револуцију, док су телевизори са катодним цевима почели да уступају место уређајима са танким плазма и ЛЦД екранима.

До овога је дошло између осталог и због чињенице да је у Сонију преовладавао систем "силоса": сваки сектор је водио сопствену политику, без довољно стратешке координације и јединствене корпоративне визије. Стрингер је зато био принуђен да у први мах затвори чак 11 фабрика и отпусти 10.000 запослених. А онда је, прошле јесени, дошла нова потврда да заокрет није до краја реализован: Сони је морао да повуче неколико милиона батерија за лаптоп компјутере које су због производне грешке могле да експлодирају.

Скандал са батеријама био је повод за нову мобилизацију и разлог за серију тешких одлука, међу које спада и смењивање Катурагија, као нова потврда истрајавања на новом курсу који већ даје неке охрабрујуће резултате.

Као прво, Сонијев "блу реј" стандард полако преузима вођство над ривалским који промовише Тошиба. Друго, холивудски бизнис Сонија добио је ветар у једра после успеха "Казино ројала", нове епизоде у Џејмс Бонд серијалу, и успешне премијере новог наставка "Спајдермена": куповина Колумбија студија, коју је 1994. извео један од оснивача корпорације Акио Морита, тек сада доноси дивиденде.