Кандидоваћу се за председника Србије

Маја Гојковић, градоначелница Новог Сада и бивша дугогодишња потпредседница Српске радикалне странке, уверена је да Србију до децембра ове године очекују избори на свим нивоима. После тих избора, према њеним речима, радикали ће моћи да разговарају о коалицијама са свима, осима са Лигом социјалдемократа Војводине ("Е, никад!") и Либерално-демократском партијом ("Не знам да ли ће их бити после избора.") У међувремену, по општинским одборима СРС почели су да проверавају бирачке спискове, саставе изборних комисија...

– Неке благе припреме се већ дешавају – каже Маја Гојковић за "Политику".

Да ли вас је изненадила изјава Веље Илића да су ДСС и НС близу договора са СРС да радикали подрже њихову мањинску владу?

– Била сам зачуђена, јер знам да таквих неких финалних договора није било.

А да ли је било некаквих преговора са радикалима?

– Наравно да у политици увек има разговора. Наравно да мора да се прича о свему, јер је Србија у озбиљној кризи. Али о сценарију какав је изнео Веља Илић (да СРС подржи мањинску владу ДСС-НС, а да Томислав Николић буде председник Скупштине, прим. нов.) договора није било.

Каквих је разговора било?

– Ја им нисам присуствовала.

А ко јесте?

– Они који су овлашћени у странци и они који су позвани на разговоре.

Претпостављам да не мислите само на делегацију која је била код председника Тадића?

– Разговарало се и са председником државе и са председником владе. Наравно да мора да се разговара, а када се разговара о питању Косова и Метохије, које је најболније и најактуелније, увек се отворе неке нове теме и наравно да свако искористи прилику да поразговара о још по нечему.

До краја године требало би да буду одржани председнички и локални избори. Да ли бисте се поново кандидовали за место градоначелника Новог Сада?

– Наравно, али чекам прво да видим како ће изгледати нов закон о локалној самоуправи. У Уставу пише да се председници скупштина општина бирају посредно, а за градоначелнике се тражи нови модел. Ја се залажем за непосредни начин, јер знам шта грађани очекују. Али ако странке закључе да је посредан избор у скупштини бољи модел за Србију, добро.

У исто време требало би да буду одржани и председнички избори. Размишљате ли о кандидатури за ту функцију?

– Научила сам да нема места онима који нису амбициозни у политици. Моји планови су да се поново кандидујем за градоначелника Новог Сада, ако буду непосредни избори, а касније и за председника Србије.

Да ли сте причали о томе са Томиславом Николићем?

– Не, нисам, он чита све моје интервјуе. Али пошто сам рекла да то неће бити скоро, нема потребе да причамо о нечему што ће се десити за неколико година.

Колико би у избору кандидата пресудила реч Војислава Шешеља?

– Он је председник странке и вероватно ће дати предлог Централној отаџбинској управи, која потом гласа о кандидату.

С обзиром на то да вас Шешељ октобра 2006. није предложио за потпредседника странке, мислите ли да би вас сад предложио за кандидата за председника Србије?

– Нећу бити сад кандидат, бићу за четири-пет година, а тада ће Шешељ, претпостављам, бити у држави.

То што нисте изабрани за потпредседника странке поново је подгрејало приче о расцепу у врху СРС-а, између вас, са једне стране, и Николића и Вучића, са друге стране. Сваки пут ту причу сви демантују, али она опет избија у први план. Зашто?

– То ми је фасцинантно. Нико се никада тиме није бавио док нисам била изабрана за градоначелника. Не видим да се икад ико заинтересовао да види да ли постоји сукоб на релацији Борис Тадић – Ненад Богдановић – Драган Ђилас – Срђан Шапер. Мислим да би се можда нашло више раздора и кулоарских прича у тој странци.

Зашто вас Шешељ није предложио за потпредседника СРС? Да ли је то била и ваша жеља?

– Не, нисам тако експлицитно рекла да нећу да будем потпредседник странке. Разговарао је са мном о томе Томислав Николић, да ли да ме предложи на неки други начин, али сам рекла да је за мене олакшавајући фактор да се посветим само овој функцији, јер кад сам изабрана за градоначелника Новог Сада све мање сам одлазила у Земун и Београд, јер нисам имала времена. А направила сам пуно добрих ствари за странку овде, да нас људи гледају потпуно другачијим очима. Пале су све предрасуде, које су се политички противници трудили да наметну о СРС. Сви су се сложили да на тај начин радим веома велику кампању за СРС, што се показало тиме да смо на парламентарним изборима на подручју Новог Сада освојила 10 одсто више гласова од ДС-а. То се нигде другде није десило у Србији.

На предизборном скупу у Београду, рекли сте да је Нови Сад пример како ће Србија да изгледа кад радикали дођу на власт. Како ће да изгледа?

– Нормално. Изгледаће као Нови Сад који је после две године вођења под градоначелником из СРС-а и тима у којем има и нестраначких личности доживео прави процват. Сваких месец дана добијамо по неку награду, домаћу или међународну.

Да ли би новосадски пример значио да и у другим градовима можемо да очекујемо да улице добијају називе по вођама паравојних формација?

– Прво, не знам ко је вођа паравојне формације, а друго оцене за имена улица даје Министарство за државну управу и локалну самоуправу. Видећемо шта ће они да кажу. Треће, о томе одлучују одборници, а не извршна власт.

Да ли вам смета да улица добије име по човеку за којег постоје изјаве сведока да је лично убијао заробљене људе? Говоримо о случају да је улица добила име по Вељку Миланковићу, команданту "Вукова са Вучјака".

– Ако мислите на Хашки трибунал... Знајте да у Хрватској нема улице која није добила име по неком од хероја "домовинског рата", а чија се имена спомињу међу сведоцима у Хашком трибуналу. Не залазим и нећу да коментаришем шта се дешава у њиховој држави...

Али сте то споменули. Да ли вам то смета у Хрватској?

– Не, никада не гледам у туђе двориште и не коментаришем поступке у другим државама. Они су то изабрали, јер сматрају да су то њихови хероји. Грађани појединих насеља у Новом Саду сматрали су да улице треба да добију ове називе.

Сами сте од полиције тражили да провери оптужбе опозиције на ваш рачун, а у вези са изградњом нове аутобуске станице у Новом Саду.

– На седници Скупштине града један од одборника дао је себи за право да стоји испред мене и да ме вређа у вези са тим предметом. Нисам му одговорила, али сам сматрала да ако неко каже да сам криминалац или да учествујем у организованом криминалу треба нешто да урадим, треба да пријавим себе. Назвала сам полицију и пријавила сам себе. Дошли су инспектори и предала сам им сву документацију коју сам ја потписала. Били су збуњени, јер нико никад себе није пријавио. Рекли су да ту нема елемената кривичног дела. Позивам зато све политичаре о којима се пише у вези са неким аферама да се пријаве и предају све папире, ако их имају. Чега се боје, ако су чисти.

Дакле, добили сте одговор од полиције да сте чисти?

– Да, али сам инсистирала да о томе обавесте парламент и одборнике. Не знам да ли су то урадили.

Да ли сте питали Милорада Мирчића, страначког колегу, шта гради на Фрушкој гори?

– Не, нисам га ни видела. То је општина Сремски Карловци. Иначе, председник општине огласио се да је све легално, што се тиче папира. Остаје, дакле, само велико питање да ли неко ко се бави политиком може нешто легално да купи од свог новца или не може.

Велики је новац у питању.

– Па, нека испитају Милорада Мирчића. Али то је кампања која се оркестрира из Београда против СРС-а у Новом Саду, јер смо ту најјачи.

А да ли је истина да Вучета Тошковић, такође радикал, нелегално гради кућу у Новом Саду?