Прети ли Крагујевцу банкрот

Крагујевац – Југ Србије недавно је узнемирила вест да је један од рачуна града Ниша блокиран због дуга од око 38 милиона динара. Рачуни Крагујевца нису у блокади, иако дуг централног шумадијског града у овом тренутку износи око пет милијарди динара, односно 130 пута је већи од оног због којег се Ниш нашао у проблему.

Прети ли Крагујевцу банкрот? То је једна од најчешћих тема на седницима Скупштине града, али и питање око којег се локални политичари стално споре.

– Крагујевац није солвентан, али је ликвидан. Обавезе према банкама измирује зато што мора, али кад би сви извођачи радова и разни добављачи искористили механизме који им стоје на располагању и у релативно кратком року наплатили своја потраживања, Крагујевац би тренутно био финансијски мртав – каже Горан Ковачевић, економиста и заменик председника крагујевачког одбора опозиционе Српске напредне странке.

Иако припада другој политичкој опцији, владајућој Заједно за Шумадију, економиста Петар Веселиновић се слаже са својим колегом, уз ограду да је Ковачевићева варијанта само теоријски могућа.

– Тачно је да би град био финансијски мртав ако би сва физичка и правна лица у кратком року наплатила своја потраживања, али је у реалности тако нешто немогуће. То би исто било кад би све штедише једне банке повукле своје улоге истовремено. У том случају банка би аутоматски банкротирала, али када се то дешава, изузмемо ли, наравно, неке ретке екстремне примере – наводи Веселиновић, члан Градског већа за финансије и председник Економског савета ЗЗШ.

Од укупног дуга Крагујевца, половина од око 2,5 милијарди динара отпада на краткорочне и дугорочне банкарске кредите, с тим да последњи кредит у износу од 590 милиона динара тек треба да се повуче, највероватније у априлу. И Ковачевић и Веселиновић кажу да је тачан износ дуга према извођачима и добављачима тешко утврдити, али се слажу да и та обавеза града износи око 2,5 милијарди.

Укупно, то је око пет милијарди динара, колико је последњих пар година био реалан буџетски приход града. Сасвим друго питање је, у великој мери политичко, зашто локална власт сваке године усваја дупло већи буџет. Прошле, 2012, на пример, усвојени буџет је био нешто већи од девет милијарди динара, а у градску касу се слило око 4,9 милијарди, тек нешто више од 50 одсто планираних прихода.

– Осим што је буџет нереалан, постоји и други проблем, а то је да се дугови града сваке године увећавају за око 10 милиона евра – упозорава Ковачевић, наводећи да је дуг града на крају 2010. био око 35 милиона евра, а 2011. око 44 милиона.

И поред чињенице да град у овом тренутку дугује око 50 милиона евра, Веселиновић тврди да Крагујевац није презадужен и додаје да „финансијски токови нису у опасности“.

– Сваки наш кредит мора да одобри Министарство финансија. Да смо презадужени, то одобрење не бисмо добили – каже он и наглашава да се годишње обавезе града по основу кредита, од којих ће неки бити враћени крајем ове деценије, крећу око 300 милиона динара, што је око шест одсто реалних буџетских прихода.

За опозициону Демократску странку већи проблем од самог дуга представља структура кредита, међу којима је како кажу исувише неповољних, оних које се углавном узимају за текућу ликвидност.

– Осим што се власт олако задужује, то све више раде и градска предузећа која, због неспособности да одрже текућу ликвидност, узимају скупе краткорочне кредите. Текућа ликвидност, углавном плате запослених међу којима је много прекобројних партијских кадрова, такође је велики проблем овог града – каже Душан Обрадовић, председник ГО ДС, наводећи да су јавна и комунална предузећа током 2012. подигла кредите у износу од око 631 милион динара.

Прихватајући опаску да у појединим градским предузећима има вишкова, Веселиновић ипак тврди да град ове године неће имати проблема са сервисирањем својих и обавеза индиректних буџетских корисника, будући да ће приходи, како каже, за 10 до 15 одсто бити већи него 2012, пре свега због очекиваног раста индустријске производње.