Петак, 24.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како да се заустави пропадање југа Србије

Како да се заустави пропадање југа Србије

Ниш – По свим параметрима југ наше земље апсолутно је на дну економског, општег и друштвеног развоја Србије. Осиромашење али и пражњење овог стратешки важног дела земље, као и изузетна заосталост у привредном смислу, могу да имају негативне и веома штетне последице по цело наше друштво. Ово је јуче у Нишу, на скупу који је Влада Србије организовала да би се зауставило пропадање југа и југоистока наше земље и започне с реализацијом стратегије развоја, рекао премијер Ивица Дачић и при том посебно истакао:

– Време је да се прекине пракса која постоји деценијама, а можда и стотинама година да кадгод су ратови онда је ту југ Србије да брани земљу, а када се ратни сукоби заврше онда се сви други крајеви Србије развијају, а њен југ пропада и тоне у сиромаштво и још већу беду. Пет округа јужне Србије – Нишавски, Топлички, Пиротски, Пчињски и Јабланички чине 15 одсто територије наше земље и на овом подручју живи 930.000 људи, односно 13 одсто целокупног српског становништва. Из 13 од укупно 25 општина овог краја само од 1970. године до данас отишло је више од 40 одсто становника. Стопа незапослености на овом подручју од 44 одсто, чак је и до 30 процената већа у односу на друге крајеве Србије, а на југу наше земље постоје и општине где је од сто становника без посла и њих 70. Овоме мора да се дода да се привредна активност овог дела наше земље пре две године налазила на само 62 одсто у односу на почетак деведесетих. Иако је практично једна шестина наше земље, југ Србије ствара само око 4,7 одсто новостворених вредности у земљи, а од тога само на подручју Ниша и Нишавског округа ствара се половина – рекао је премијер Дачић.

Говорио је премијер и о тешком животу становника југа и југоистока Србије:

– У свим општинама овог дела наше земље остварују се најниже зараде. Месечне зараде на југу земље су на нивоу две трећине од просека у републици, а доходак по становнику је на само 43 одсто од просека у Србији. Најтеже је у Пчињском, Јабланичком и Топличком округу, где је доходак становника и испод 40 одсто у односу на просек у земљи. Од 2002. године овај део наше земље изгубио је преко 110.000 становника, или 12 одсто популације. Сваки дан југ Србије има 37 становника мање. И сви остали показатељи су упозоравајући – недовољна је доступност здравствене заштите, путна, водоводна и канализациона мрежа су у веома лошем, катастрофалном стању, иако, а то се никада не сме заборавити, постоји веома велика стратешка важност овог дела Србије.

У транзиционом периоду на југу Србије приватизовано је 336 предузећа, рекао је премијер Ивица Дачић, али је након тога поништено чак 118 приватизација. Много је проблема у привреди, а мало правих привредних организација које могу да поведу југ Србије ка излазу из кризе. Из тог разлога пред свим државним министарствима и институцијама и пред привредним коморама је велики задатак да се кроз веће међународне активности  и уз помоћ нових страних инвестиција, без обзира што их је мање него раније, створе услови за реализацију стратегије развоја југа земље, рекао је премијер Ивица Дачић. На скупу у Нишу, којем су присуствовали председници општина и градоначелници градова на југу Србије, представници пет округа и челници највећих привредних организација, говорили су и министри из српске владе, као и представници владиних институција и органа.

Тома Тодоровић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.