Прави ли ЕУ формулу за споразум Београда и Приштине

У седишту Европске уније у Бриселу очекују да ће 20. марта у наставку дијалога бити усаглашен договор Београда и Приштине о заједници (асоцијацији) српских општина и да ће тиме бити отворен пут за споразум о нормализацији односа, који би требало да уследи на заседању министара Европске уније 6. априла, сазнаје Танјуг.

Извор добро упућен у преговарачки процес рекао је за Танјуг да ће у договору о заједници општина кључан бити члан осам, који ће предвидети организацију будуће заједнице и њена овлашћења, те да међу њима неће бити законодавна, полицијска и судска. „Таква овлашћења једноставно нису могућа јер их нема ниједна слична заједница у свету, нема их ни Град Београд. Договор чији је оквир сачинила ЕУ, у сваком случају обезбедиће заједници српских општина највише што једна заједница може да има”, каже саговорник Танјуга подсећајући да су то сва овлашћења која централна власт може да пренесе на локални ниво.

Што се Европске уније тиче, тај 20. март био би и крај процеса преговарања у делу који се тиче заједнице општина, а након тога важан датум биће 6. април када је заказан министарски састанак ЕУ.

На столу министарског заседања, којем први пут председава Ирска, наћи ће се, тврди саговорник, споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, о којем ће министри дискутовати, затим га потврдити и прихватити, уз важну одредницу да ће Европска унија бити гарант спровођења тог споразума и пред једном и пред другом страном.

Саговорник „Политике” близак бриселским круговима сигуран је у то да сарадници Ештонове сабирају резултате постигнутих преговора и да ће рећи: „Ево, имамо утисак да сте се ви о томе договорили, а ви видите јесте ли или нисте”. Али он не верује да ће у било ком тренутку постојати било какав званични документ ЕУ, због тога што би Ештонова, да би тако нешто урадила, морала да има легитимитет, односно овлашћење Европског савета, за шта би иначе била потребна веома компликована процедура, која би, потом, захтевала и велику обавезност.

Колико је заправо могуће направити некакво амбивалентно решење, које би било двозначно или оно које не би било заковано, па би се до њега стигло у ходу?

Наш извор подсећа на то да у дипломатији постоји обичај да се две стране око нечега договоре, а да онда свака за себе објави различите ствари. Рецимо – да српска страна каже „зато што прихватамо да на Косову важи јединствен управни систем, ни на који начин нисмо прихватили да је Косово самостално, а да Косово каже да то сматра доказом свог суверенитета”.

Указујући да је свима стало, и Американцима и онима у Европској комисији и у Београду, а донекле и Тачију да се сада нешто догоди, наш саговорник изражава мишљење да ће се догодити „нешто амбивалентно, јер нема предуслова да у овом тренутку дође до неког квалитативно новог решења”. Квалитативно нова решења, како објашњава, могу да настану на основу две ситуације: да ствари измичу контроли (као што је било 2004. у време погрома на Косову, када је међународна заједница одустала од статуса и стандарда, јер су се уплашили) или да једна страна добија нешто толико велико да је спремна да одустане од својих захтева. „Али, ја не видим да је почетак преговора са ЕУ за Србију тако нешто велико да би одустала од неке врсте присуства српске државе на северу, плус што Ештонова није у стању да гарантује тај почетак преговора, пошто о томе одлучује само Европски савет”.

И дописник Радија Слободна Европа из Брисела Рикард Џозвиак пренео је да уочи сусрета 20. марта у Бриселу не постоји коначна верзија споразума. „Нема сазнања овде у Бриселу да ли ће се на крају било шта потписивати или ће договор бити усмен, праћен неком врстом нотације да ће детаљи бити прецизирани у некој каснијој фази. Дипломатски извори говоре и то да није искључена опција да се проблем овлашћења на крају можда остави као нерешено питање – зато што неће моћи да се постигне договор – и да се види како ће све то функционисати у пракси. Дакле, дипломате овде верују да ће споразум бити постигнут, али да ће он бити вештачки, а не стварни и да ће бити, као што сам поменуо, веома амбивалентан”, пренео је Џозвиак.