И локал чека формирање владе

Нишлије желе да коначно почне градња гасовода и нафтовода кроз Србију, јер ће добити једну од највећих гасних енергана у средњој и југоисточној Европи. Чека се, међутим, нови ресорни министар који мора да потпише уговоре о изградњи. Ужичани би да аеродром Поникве буде што пре спреман за цивилно коришћење.

Према извештајима наших дописника из неколико градова, Србија са нестрпљењем чека формирање нове владе. Свакодневни живот, наравно, не стоји, али, док се политичари "на врху" надмудрују и прегањају око ресора у будућој влади, бројни пројекти од значаја за локалне средине стагнирају, па се у многим градовима већ одомаћио штос да је Србија највећа невладина организација у Европи. Улазак у други квартал привременог финансирања државе (троши се онолико средстава колико је било на располагању прошле године у истом периоду) прети да одложи неке планове предвиђене за остваривање у овој години.

Разлог за овакве застоје вероватно треба тражити најпре у чињеници да је Србија, према речима Милана Ковачевића, саветника за страна улагања, једна од најцентрализованијих земаља у Европи у погледу јавних финансија. Преко пореза и доприноса држава узима половину бруто друштвеног производа и онда то прерасподељује.

– Код нас се из буџета државе углавном испланира новац за локалне органе, који имају сасвим мало својих прихода. Оно што се догађа на републичком нивоу, дакле, врло је битно за сваки локални ниво – истиче Ковачевић.

Секретаријат за привреду града Београда, међутим, за сада нема битних проблема. Уз ограђивање да је реч о једном од (буџетски) мањих градских секретаријата, Ђорђе Мазињанин, секретар, истиче да се средства у висини прошлогодишњих распоређују тако да се никоме ништа не дугује.

Намера секретара за привреду Београда је, међутим, да се прошлогодишњи буџет од 600 милиона за његов секретаријат у 2007. години – дуплира. "Прошле године сам за подстицај развоја туризма имао 900.000 динара, ове године тражим 12 милиона. Знамо како да потрошимо та средства на прави начин, јер сматрам да Београд може са светом да се такмичи у туризму. Или у производњи хране", објашњава Мазињанин.

– Нормално, жеље које смо предвидели за будући буџет не можемо сада да реализујемо, јер треба прво да се усвоји републички буџет – додаје он оцењујући да није касно да се планови остваре, јер су "ударни квартали" и за реализацију и за плаћања – трећи и четврти (друга половина године).

Ипак, прошле недеље је и Велимир Илић, министар за капиталне инвестиције и лидер Нове Србије, изнервиран што су преговори о влади запали у ћорсокак, рекао да "смо већ ушли у период велике кризе, јер техничка влада не може да заврши ниједан конкретан посао". Он је у изјави за "Прес", између осталог, рекао: "Ево, само у мом министарству неколико стварно великих послова чека, јер више нико не жели да улаже. Повучене су кредитне линије, инвеститори неће да улажу у ризично подручје".

И председник Привредне коморе Србије Слободан Милосављевић, иначе функционер Демократске странке, неколико пута од почетка преговора о влади навео је да је брзо формирање нове владе неопходно за привлачење страних инвестиција.

"Врло је евидентно да постоји приличан број потенцијалних улагача који су или успорили покушај да код нас раде, или су потпуно дигли руке, па овде више немају интерес. Ја сам, рецимо, средином прошле године имао двоструко више упита око Србије него данас", истиче Милан Ковачевић.

Нови Сад – Поред незапамћене суше и поремећене вегетације, одлагање формирања Владе Србије је, како јавља наш дописник из Новог Сада Славољуб Живковић, за пољопривредне произвођаче такође један вид елементарне непогоде.

Секретар Удружења за пољопривреду и прехрамбену индустрију Привредне коморе Војводине Ђорђе Бугарин каже да је функционисање техничке владе прескупо за пољопривреднике.

,,Почетком године на нивоу комора, пословних удружења и задружних савеза Србије и Војводине постигли смо договор са државним секретаром и координатором Министарства пољопривреде о мерама за аграр, али од тога нема ништа због привременог буџета. Донете су само четири уредбе, а у првом тромесечју произвођачи су били лишени могућности добијања краткорочних кредита из републичког буџета. То им је омогућено тек 26. марта, али од 300.000 регистрованих домаћинстава, ту помоћ је добило мање од 15.000 у целој републици", каже Бугарин.

"Пољопривредници су сетву углавном већ обавили без премија за производњу пшенице, соје, сунцокрета, уљане репице, хмеља, дувана... Речено је да се то уредбама не може регулисати, јер премије доспевају на наплату, бар у биљној производњи, тек у другој половини године", истиче Бугарин.

,,Без обзира да ли смо ближи формирању владе или новим изборима, сељаци ће се тешко опоравити од последица ове небриге о њима", оцењује Ђорђе Бугарин.

Ужице – У сарадњи са државом Ужичани су у последње време ушли у неколико пројеката од животне важности за овај град, јер су им обећана средства из Националног инвестиционог плана, истиче дописник "Политике" из Ужица Бранко Пејовић.

У појединим подухватима, без обзира што се нова влада још чека, финансирање је у складу са роковима, попут градње обилазнице ка Бајиној Башти, где је свих предвиђених 455 милиона динара за трасу исплаћено извођачу радова.

Али, не финансира се све као обилазница. Припреме аеродрома Поникве за цивилно коришћење, упркос томе што је у НИП-у предвиђен новац за те намене, касне. За радове у НИП-у намењено је 76 милиона, али тај новац никако да буде уплаћен да би градитељи кренули са послом. Сазнајемо, наиме, да је Министарство за капиталне инвестиције доставило тај захтев пре месец и по дана Министарству одбране, где треба да се потпише уговор да би радови на аеродрому Поникве били настављени, али потпис се још чека. Процењује се да је одлагање формирања нове владе разлог том оклевању.

Коришћење новца из НИП-а кључно је питање и за неке друге послове у Ужицу. Запело је тренутно, на пример, око пројектне документације за градњу затвореног базена у овом граду. У питању су средства из НИП-а, око 20 милиона динара, и тај новац никако да буде дозначен, вероватно јер се чека нова влада.

– Има, међутим, послова у Ужицу за које паре из НИП-а уредно стижу, попут оних у социјалном делу, изградњу станова за угрожене од клизишта, за изградњу дома за старе – наводи Драган Вранић,члан општинског већа.

Шабац – За општину Шабац предвиђено је да у 2006. и 2007. години буде инвестирано 14.624.857 евра из НИП-а. Координационо тело владе Србије одобрило је укупно 43 пројекта, али Шапчани кажу да је у међувремену неколико локалних саобраћајница избрисано и да се највећа борба води око финансијских средстава, јавља наш дописник Мирољуб Мијушковић.

Највише новца – 1,3 милиона евра одобрено је за агроиндустријску зону, која би требало да представља окосницу даљег привредног развоја града. Ове године требало би да буде просечена нова саобраћајница, спроведен гас и водоводна и канализациона мрежа. За извођење радова, из НИП-а је до сада стигло нешто мање од девет милиона динара, а закључно са јулом укупно је одобрено 17,5 милиона динара, што је тек шестина обећаних средстава.

Према речима члана општинског већа Милорада Маринковића, реконструкција Дома здравља је у току, а ново руководство Опште болнице наводно је одустало од пројекта "Болница под једним кровом".

Краљево – На питање која је највећа невладина организација вицкасти Краљевчани одговарају – Србија. Дописник "Политике" Мирољуб Дугалић, међутим, наводи и озбиљна реаговања из Краљева поводом дугих и неизвесних преговора о новој влади – чланови Скупштине регионалне привредне коморе, која својом активношћу покрива Рашки и Моравички округ, писали су пре неколико дана председнику и премијеру Србије тражећи да се хитно формира нова влада. Посебно се истиче да је успорена реализација пројеката који би требало да се финансирају новцем НИП-а, односно оних капиталних инвестиција у општинама који се финансирају из републичке и општинске касе.

Истина, општински финансијски стручњаци признају да повраћај новца општинама по основу пореза и доприноса тече несметано, тако да јавне службе функционишу, али неизвесност је све већа када су у питању планиране и обећане инвестиције.

Тако су у Краљеву, уз бројне тешкоће, једва обезбедили део новца од 30 милиона из републичке касе да би се на време изабрао извођач и почели радови на приступним путевима новом мосту преко Ибра, чија је градња у току.

Но, неизвесна је и, како нам објашњава Драгутин Спасојевић, директор општинске дирекције за изградњу, реализација пројекта заштите изворишта и изградња нове црпне станице, која треба да повећа капацитет краљевачког система за снабдевање водом за пиће.

Још неколико пројеката у овој општини, а посебно они који се односе на асфалтирање локалних путева, чека на одобрење будуће владе. Страхује се, међутим, да ће до тада проћи ова грађевинска сезона.

– За општину Рашка било је из НИП-а одобрено 33 милиона динара, углавном за реконструкцију и асфалтирање локалних путева. До сада није уплаћен ни један динар. Ето, чекамо на формирање нове владе и градимо неколико инфраструктурних објеката парама из сопствене касе – каже за ,,Политику" председник општине Бојан Миловановић.

У Врњачкој Бањи су успели да обезбеде део средстава за наставак гасификације, уређења паркова и јавне расвете. Али, како каже председник општине Родољуб Џамић, ,,застала је, примера ради, градња спортске хале за коју средства очекујемо из НИП-а, а разлог кашњења је одуговлачење са договором око нове владе".

Крагујевац – За разлику од других градова, у "срцу Шумадије", како јавља наш дописник Бране Карталовић, Крагујевчани не трпе много због дугих преговора о влади будући да се финансирање најважнијих пројеката из области привреде, инфраструктуре и културе одвија без проблема.

Инфраструктурно опремање нове индустријске зоне "Сервис 2" успешно се приводи крају, а без застоја тече и изградња нешто више од пет километара аутопута ка Баточини, који Крагујевац треба да повеже са европским "Коридором 10".

Проблеми, практично, су једино у "Застави", која и поред бројних обећања министара, још увек није добила ниједан динар за набавку опрему за склапање "заставе 10", чија је вредност око 15 милиона евра. Ова крагујевачка фабрика је половину те суме обезбедила из сопствених извора, приватизацијом својих предузећа и продајом имовине у бившим југословенским републикама. За набавку опреме за склапање "Опелових" модела потребно је око 4,5 милиона евра, али се још увек не зна хоће ли држава обезбедити бар део новца.

Б. Баковић