"Повратак" првог српског мисионара у Џексон

Одлуком Светог синода СПЦ земни остаци архимандрита Севастијана Дабовића, преминулог и сахрањеног у Жичи 1940. године, биће пренети током лета у Калифорнију. Посмртни остаци овог "српског апостола и мисионара" који је крстарио Америком ширећи јеванђелску поруку биће сахрањени на српском православном гробљу у Џексону, поред прве српске православне цркве у САД коју је отац Севастијан подигао 1894. године.

Планирано је да се формира посебан одбор за организовање преноса и дочека земних остатака архимандрита Севастијана у чијем саставу ће бити и епископи западноамерички Максим, новограчанички Лонгин и аустралијски Иринеј, а у Џексону ће бити служен парастос и Света литургија.

Архимандрит Севастијан је рођен у Сан Франциску 9. јула 1863. године, на крштењу је добио име Јован. Родитељи су му из Рисна у Боки Которској преко Панаме дошли у Калифорнију. Замонашен је у току школовања у Русији и рукоположен у чин јерођакона 1887, а у чин јеромонаха 16. августа 1892. године рукоположио га је епископ алеутски и аљаски Николај. Постављен је за мисионара у Калифорнији и држави Вашингтон.

Отац Севастијан добио је дозволу 11. јануара 1894. године за подизање прве Српске цркве на америчком континенту у Џексону где је живела већа група Срба. Храм је већ исте године 4. децембра освештао епископ Николај који је том приликом поклонио звоно. Подизање првог српског храма помагали су издашним прилозима и Американци међу којима је био и Крист Марељ, Словенац римокатолик. Иако је 1896. године јеромонах Севастијан додељен руској православној катедрали у Сан Франциску, он је и даље водио бригу о парохијанима новоподигнутог храма Светог Саве у Џексону.

Блаженопочивши епископ шумадијски Сава у својој књизи "Историја Српске православне цркве у Америци и Канади 1891–1941" пише да је архимандрит Севастијан старешина новоосноване Српске духовне мисије у Америци у саставу Руске православне цркве сјајна личност која је одиграла значајну улогу у црквено-народном животу српског народа у Новом свету.

"Прво право православно свештено лице рођено и рукоположено на тлу Америке био је Србин – Јован Дабовић у монаштву Севастијан. Архимандрит Севастијан још пре ратова, Балканског и Првог светског, покушао је да приволи једног од поглавара покрајинских српских православних цркава да српске парохије и црквено-школске општине прими под своје окриље, истичући при томе и своју кандидатуру за првог српског епископа."

Отац Севастијан више пута је писао митрополиту српском Михаилу молећи, ако канони то допуштају, да Српску духовну мисију прими под своје духовно окриље. У тим дописима тражио је из Србије свештенике, учитеље, свето миро и антиминсе. Митрополит Михаило је одговорио да наша црква нема уговор са САД и да се њена власт не простире ван Србије: "Кад немамо свој клир своје цркве и школе није нам признато и дат од других цркава пристанак, не можемо давати антиминсе и свето миро. Мислим да се ви лепо сложите и да слушате владику својега, па ће он вам помагати и штитити Србе и њено православље, а неће српске народне обичаје уништавати", одговара митрополит Михаило архимандриту Севастијану.

На предлог РПЦ, архимандрит Севастијан је 1908. године тражио препоруку Светог синода карловачке митрополије да као начелник Српске духовне мисије буде посвећен у викарног епископа. Како очекивано писмо архиепископа северноамеричког Платона никад није стигло у Београд, питање Севастијановог владичанства скинуто је с дневног реда.

Архимандрит Севастијан се упознао и са владиком Николајем Велимировићем. У каснијим писмима Светом синоду чак је и предлагао епископа Николаја као најбоље решење за првог српског владику за Америку и Канаду. Једно време је отац Севастијан боравио и на Балкану као мисионар Америчког библијског друштва. Архимандрит Јован Радосављевић у књизи "Живот и страдање Жиче и Студенице (1938–1945)" о оцу Севастијану је забележио ово: