Афера с млеком је озбиљна опомена

Афера с млеком који је продрмала Србију у протеклих месец дана је озбиљна опомена, али и показатељ тога колико је систем контроле хране у Србији урушен. Показала је да праве процене ризика и надгледања тржишта нема.

Једноставно, неко је себи дао за право да у име свих нас потрошача одлучује шта ће се, када и у којој количини контролисати, каже у интервјуу за „Политику” Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС).

На кога конкретно мислите? Ко је одговоран? Смењени људи у Министарству пољопривреде?

Пре свега мислим на стручне људе у Министарству пољопривреде, али и на неке у Министарству здравља. И сами знамо да су се поједини у Министарству здравља бунили када је усвојен Закон о безбедности хране јер су њиховој Санитарној инспекцији одузете надлежности и дате Ветеринарској. Тада је настао један прави мали рат и последице су и даље ту. А потрошачи су ускраћени за праву информацију о стању на тржишту, резултати контрола нису транспарентни и, што је најгоре, купци су суочени с неквалитетном робом.

Да ли мислите да је ово крај афере с млеком? Шта ће се даље дешавати?

Оно што ја могу да кажем јесте да је НОПС урадио независно испитивање млека на присуство афлатоксина још пре више од месец дана и обећали смо да ћемо то опет урадити. Значи, за двадесетак дана ми ћемо поново урадити анализе млека и објавити колико у њему афлатоксина. Очекујемо и промену прописа и да се максимална дозвољена количина с 0,5 микрограма по килограму врати на 0,05.

Када већ причамо о промени прописа, најављује се измена Закона о заштити потрошача. Шта ту треба мењати?

Основни проблем садашњег закона је недостатак тржишног надзора, односно то што је смањена надлежност Тржишне инспекције. То мора да се промени. Осим тога, НОПС је тражио одлагање примене Закона када је донет. Тада нас нису слушали. А ми смо то захтевали како би се усвојили и подзаконски акти јер без њих закон је нула. Треба уредити области квалитета робе, рокова за поправку, затим то колико дуго трговац и сервисер морају да обезбеђује резервне делове, како се одговара на рекламацију, које су процедуре приликом рекламације. То је све остало празно и зато је Закон у пракси лош.

Али ви као организација можете да правите црне и беле листе трговаца.

Тачно.

Докле се с тиме стигло?

Сама најава црних и белих листа је изазвала неповерење и сумњу у то колико је неко објективан. Али ефекат је све бољи. Оне који више од три пута не желе да изађу у сусрет оправданом захтеву потрошача стављамо на црну листу и то објављујемо на нашем сајту. Многе велике компаније које су код нас на црној листи почеле су да нам се обраћају, да виде на шта су се потрошачи жалили, покушавају да реше проблеме и да се нађу на белој листи. Јер, свет је глобално село, сви смо на интернету, укуцате на претраживачу име компаније, а ту негде се појави и наша црна листа. Има је и на интернет форумима и друштвеним мрежама и то почиње да смета великим компанијама и великим трговцима. Значи, даје ефекат.

На шта највише потрошачи жале вашој организацији, односно саветовалишту?

На првом месту је обућа, на другом су мобилни телефони.

И шта конкретно ради ваше саветовалиште? На шта се троши оних 6,8 милиона динара које сте добили од државе?

Наше саветовалиште свакодневно ради. Ми сваког дана комуницирамо с потрошачима. Ту су запослени правници с пуним радним временом од 9 до 17 часова, раде с потрошачима који дођу, одговарају на дописе, дају савете, решавају проблеме. Средства која помињете делом се троше на покривање трошкова комуникације и плате запослених, стручних људи, а делом на израду емисије коју емитујемо на социјалним мрежама. Сваки динар који добијемо се паметно троши и ово што смо добили је мало за посао који обављамо.

Знате, ми покрећемо и судске спорове. На пример, једном потрошачу који је патике платио 5.000 динара није се исплатило да иде на суд иако је био у праву и трговац није желео да му уважи рекламацију. Онда смо ми то урадили. Покренули смо и колективне тужбе у име већег броја потрошача.

Јасно је да је држава организацијама делегирала део посла и незадовољни купац сада се жали вама, а не инспекцији. Али, колико су уопште јаке потрошачке организације у Србији?

Тако је. Незадовољни купац се најпре обраћа трговцу, па тек онда нама. Ми дајемо све од себе да проблеме решимо, радимо и постали смо препознатљива организација. НОПС је успешан. За друге не знам. Али, треба јавно рећи да од 25 организација колико их је регистровано у Министарству трговине, по мом мишљењу, свега шест или седам раде озбиљно и имају директан контакт с потрошачима. Остали, нажалост, постоје само на евиденцији Министарства.

Да ли вас држава довољно цени?

Држава је најпре почела срамежљиво и декларативно да се залаже за потрошачка права, а сада већ цела прича почиње да се реализује и у пракси. Ствари су се покренуле набоље. И није сарадња с државом оличена само у сарадњи с Министарством трговине, већ и с готово свим другим министарствима.

Зашто су потрошачке организације у Србији посвађане?

Ја не могу да се сложим с вама. Нису посвађане, већ се ствара таква слика. Од 25 организација на евиденцији Министарства све сарађују сем једне или две. И ја вас питам, ако цело село не разговара с једним човеком, у коме је проблем? Мислим да је сарадња добра и када су нас Европљани, односно њихов пројекат за заштиту потрошача у Србији, позвали да нас уче међусобној сарадњи, НОПС је рекао да нам то није потребно.

Сад сте поменули пројекат за заштиту потрошача у Србији које финансира Европска унија с чак 2,5 милиона евра. Шта мислите о том пројекту и да ли се новац троши на праве ствари?

Плашим се да пројекат иде у погрешном правцу и ми смо затражили да се то мења. Не треба организацијама потрошача у Србији нико да нас учи како да штампамо флајере и брошуре и да нам прича о томе како да информишемо потрошаче. Потребне су конкретне активности, техничка, кадровска и финансијска помоћ која би нас подржала. Не само да унапредимо рад саветовалишта, већ и како бисмо ми радили независне упоредне анализе хране на нашем тржишту.

Јесте ли у контакту с произвођачима и трговцима? Очекују ли нас поново поскупљења?

У Србији, нажалост, не важи закон понуде и потражње. Суочени смо с картелима и монополима. А уколико се сада деси да „Агрокор” купи „Меркатор” имаћемо дуопол, односно на једној страни „Макси”, а на другој „Агрокор”. За ново повећање цена нема никаквог оправдања и оне треба да буду ниже.

Ево, Министарство трговине сада најављује такозвану социјалну корпу...

Имамо два питања када је реч о тој социјалној корпи. Прво, шта ће се налазити у њој, односно на које ће се артикле односити и колико ће они бити јефтинији. Немојте да у њој буде супа у кесицама, већ оно што сваког дана купујемо, односно основне животне намирнице. Друго, ко ће моћи да купује те јефтиније производе, да ли сви како је најављено или само одређене категорије потрошача?

Обележен је још један Светски дан потрошача. Пре годину дана бавили смо се готово идентичним темама као данас. Шта очекујете до следеће године?

То показује да смо мало отишли напред. У праву сте, и пре годину дана смо причали да Закон треба мењати, али сада ће се то изгледа коначно и догодити. Овде се, нажалост, ствари споро одвијају. У наредних годину дана очекујемо да ће се променити Закон и тиме оснажити потрошач, да ће се дефинисати које су носеће организације у Србији и да ће сва министарства, а не само Министарство трговине, укључити у заштиту потрошача. Ту, пре свега, мислим на министарства здравља, пољопривреде, енергетике, финансија и регионалног развоја.

Шта ради Национални савет

Ви сте члан Националног савета за заштиту потрошача. Шта ради то тело и шта имају грађани од тога?

Постоје одређене заблуде када је о Националном савету реч. То је саветодавно, стручно тело Владе, односно Министарства. Значи, тело које не одлучује, већ указује на проблеме. Ми смо већ имали седнице и ово тело функционише за разлику од сличних у претходним годинама. Ево, сада се усваја прва озбиљнија петогодишња стратегија о заштити потрошача. Отварају се проблематичне теме, све што је нејасно и што треба уредити, па и области права потрошача у банкарству и осигурању које нису још довољно уређене.