Четрдесет година рада Миодрага Табачког

Изложбом „Документи”, која се вечерас у 19 сати отвара у галерији САНУ, Миодраг Табачки, један од најкреативнијих и најзначајнијих сценографа и костимографа на простору бивше Југославије, обележава четири деценије уметничког стваралаштва. Поставка која траје до краја априла, прва је на којој један сценограф самостално излаже у овој институцији, а отвара је академик Исидора Жебељан, са којом је Табачки више пута сарађивао радећи за бројна домаћа позоришта.

Фотографије сценографија и костима чији је аутор, уз скице рађене пре реализације представе, причају причу о његовом плодном раду, особеној поетици, снажној креативној моћи и смелим просторним решењима, насталим на основу драмских текстова. Слично његовој првој изложби, одржаној 1984. године у Музеју позоришне уметности, када су у три београдска театра пола сата након отварања поставке почињале представе чију је сценографију или костиме управо он радио, и овога пута током трајања изложбе публика ће стваралаштво Табачког моћи да види и уживо. У неколико позоришта у току су представе чију сценографију и костимографију потписује: „Кањош Мацедоновић”, „Вертер”, „Господа Глембајеви”, „Фалсификатор”...

– Излагачком делатношћу бавим се од самих својих почетака, иако ни данас нисам сигуран да ли се и како тиме уопште треба бавити, поготово када је реч о уметности као што је моја. Наиме, оно што се сценографски или костимографски уради за једну представу тешко може да се на прави начин пренесе у било ком галеријском простору, јер суштина таквог рада може да се доживи само у синергији са глумцима, музиком – рекао је Табачки, додајући да се зато увек трудио да на изложбама покуша да дочара позоришност. Када је реч о овој поставци Табачки додаје:

– Скице и идејна решења највиталнији су за крајњи исход мог рада, а да бих приказао веома битан сегмент – реализацију – изложио сам фотографије изведених представа. Извођења је небројено много, жанрови су шаролики, решења разнолика. Да бих одржао естетску целину, одустао сам од приказивања првих радова, јер су они, пре свега, рађени тушем и пером, а мислим да цртеж пропадне изложен поред нечег другог, када изложба није само састављена од цртежа. Осим тога, раније представе су забележене одличним фотографијама али у црно-белој техници, што мислим да би у овом случају изазвало какофонију. Наравно, нека решења била су тешка за приказивање, па сам тешка срца и од њих одустао, али се надам да сам свим тим одрицањима успео да своју естетику уклопим у естетику простора галерије.  

Поред бројних других признања Табачки је за своју ретроспективну изложбу, одржану у априлу 2004. године у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”, добио и награду из Фонда „Иван Табаковић”, основану још 1982. године, која се додељује сваке друге године за најуспешнију, најиновативнију изложбу у претходном периоду. Ова награда једина је из области уметности коју додељује Српска академија наука и уметности. У почетку се састојала из новчаног износа и могућности организације изложбе у галерији академије, да би данас та активност замрла, јер је фонд моментално угашен, али се признање ипак додељује.