Јади младог Гандија

У Утар Прадешу, највећој савезној држави Индије (185 милиона становника), овог викенда почели су локални избори, на којима 114 милиона бирача не одлучује само о (пре)расподели локалне власти. Утар Прадеш је увек био и барометар политичког расположења и кад је у питању однос снага на свеиндијском

Главна звезда предизборног публицитета је Рахул Ганди, 36-годишњи праунук Џавахарлала Нехруа, унук Индире Ганди и син Раџива Гандија: личности које су нераздвојни део историје Индије, у својству лидера борбе за независност и послератних председника влада "најмногољудније демократије". И припадници трагичне политичке династије: Индира Ганди и њен син Раџив су жртве политичких атентата 1984. и 1991.

Његова мајка Соња Ганди, пореклом Италијанка, данас је најмоћнија жена Индије. Председница је Конгресне странке, најстарије политичке организације у земљи, која је политички курс Индије одређивала више од 90 година. Конгрес је сада на челу владајуће коалиције, у којој му већину обезбеђују две индијске комунистичке партије.

Рахул Ганди је посланик Лок Сабе, савезног парламента, од 2004. године. Мандат је освојио убедљивом победом баш у Утар Прадешу, у изборној јединици Рае Барели, у којој су своје посланичке мандате својевремено освајали и Нехру и Индира и Раџив и Соња Ганди. Али овога пута, он је под јарким сунцем и у прашини централне Индије у сасвим другој улози: да Конгресу поврати стару славу на терену који је одавно престао да буде главно упориште најстаријег политичког бренда нације.

Конгресна странка је сада на политичкој маргини у локалној скупштини: има само 25 од укупно 403 посланика. Нико, па чак ни млади Ганди, не очекује да овога пута освоји већину, али би озбиљније повећавање освојених мандата била потврда да се враћа поверење бирача. И доказ да је политичке зрелости "крунског принца": Рахул би се у случају да успе легитимисао као нова конгресна нада и будући премијер Индије.

Успех је, међутим, под знаком питања: истраживања показују да ће Конгрес освојити једва девет одсто гласова, док ће главнина отићи локалним партијама, које профитирају на кастинским и верским поделама. Чињеница да Конгрес предводи савезну владу у околностима кад Индија доживљава велики економски успон, у Утар Прадешу није од велике помоћи. Ова савезна држава је, наиме, мало видела од просперитета који су на националном нивоу донеле још 1991. започете економске реформе. Тамо су још преовлађујући призори оне Индије спутане сиромаштвом, корупцијом и криминалом: чак 130 од укупно 785 кандидата чија су имена на гласачким листићима прве фазе избора који трају четири недеље – оптужени су за криминал, укључујући ту и актуелног локалног премијера.

Рахул Ганди у енергичној кампањи привлачи велику пажњу: његови скупови су изузетно посећени. Индијска штампа међутим указује да је међу онима који га слушају и поздрављају више радозналих него убеђених.

Он као политичар досад није показивао велике амбиције: од 2004. само два пута је излазио за говорницу Лок Сабе, и веома ретко је разговарао са новинарима. Многи зато сматрају да више политичких гена има његова сестра Пријанка, која веома подсећа на баку Индиру. Али сличну незаинтересованост за политику показивао је својевремено и његов отац, Раџив Ганди, професионални пилот, све док га погибија политички амбициозног брата Санђаја и смрт мајке нису катапултирали у сам врх националне политике.

Образован у Кембриџу (где, по неким извештајима, није стекао диплому), Рахул је најпре радио као консултант у иностранству. У земљу се, како се верује, вратио по наговору мајке која је, по свему судећи, одлучила да улогу настављача династије преузме он, а не сестра.

Неколико гафова које је направио у предизборним говорима, говорећи о својој породици, улози Индије у подели Пакистана 1971. (када је, уз помоћ индијске војске, створен Бангладеш), навели су коментаторе да га окарактеришу као политичког дилетанта. Други пак мисле да он и није тако наиван у настојањима да Конгрес позиционира као историјску политичку снагу изнад подела, иако политички кишобран под којим и данас, као што је то било у првим деценијама после независности, своје интересе могли да реализују и ниже и више касте, и хиндуси и муслимани.