У Израел стиже „туриста” из Беле куће

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Амерички председник Барак Обама вечерас креће у своју прву посету Израелу и на своју прву спољнополитичку турнеју у другом мандату. Поред главног стратешког савезника на Блиском истоку, посетиће још и Палестинску управу на Западној обали, као и Јордан.

Објашњење зашто у Израел није путовао раније, у првом мандату, било је да „не жели само симболичку посету” и да ће отићи кад се стекну услови да се постигне „нешто суштинско”.

Његов данашњи пут је међутим у једној овдашњој анализи описан као „симболизам на стероидима”. Медији иду тако далеко да посету карактеришу и „туристичком”. У сваком случају, очекивања су веома мала, чему су допринеле и изјаве које су давали људи из Беле куће. То је неке навело и да спекулишу како би Обама можда могао да има неког „кеца у рукаву” и да жели да приреди изненађење, мада се то чини мало вероватним.

На то указује шири контекст. У Израелу је тек постигнут договор о владајућој коалицији, после избора који су ослабили премијера Бенјамина Нетанијахуа. У тој влади по први пут у деценији неће бити ултраортодоксних јеврејских партија, али ће у њу ући странке које су за јеврејско насељавање окупираних палестинских територија, што је велика препрека постизању мировног споразума.

Тај споразум, иако се Обама у чувеном говору одржаном у Каиру 2009. снажно заложио за палестинску државу, у сваком случају неће бити главна тема посете. Срешће се додуше и са палестинским лидерима у Рамали на Западној обали, са председником Махмудом Абасом и премијером Салемом Фаједом, али то ће бити више у функцији убеђивања обе стране, и израелске и палестинске, да се уздрже од провокативних унилатералних акција, док се не стекну услови да поново крене заглављени мировни воз.

Што се симболике тиче, ње ће у Израелу бити на претек. Обама ће тако посетити гроб Теодора Херција, оснивача модерног политичког ционизма, као и Израелски музеј, где су докази јеврејског постојања на својој земљи и пре него што је њом ходао Исус Христ. Амерички председник би на тај начин требало да исправи грешку из каирског говора, када је право Јевреја да имају своју државу на Блиском истоку образложио само Холокаустом – представљајући их тако искључиво као жртве – а не и њиховом целокупном историјом.

Посета је и прилика да се донекле „ресетују” не баш најсрдачнији односи између Обаме и Нетанијахуа. За међусобне напетости амерички медији више окривљују надменост израелског лидера, који је Обами држао лекцију из историје на заједничкој конференцији за штампу у Белој кући 2011. године, а уочи избора изјавио да би више волео да председник постане Мит Ромни, док је посету потпредседника Џоа Бајдена 2010. Јерусалиму минирао објавом почетка градње нових израелских насеља на палестинској територији.

Занимљиво је да Обама неће испоштовати традицију претходника да главни говор одржи у израелском парламенту, Кнесету, већ ће то учинити, углавном пред младом публиком, у конференцијском центру у Јерусалиму, са очигледном намером да своју политику директно образложи израелској јавности.

Једна од тема коју ће том приликом сигурно поменути биће Иран и његова наводна атомска бомба у развоју, коју Израел (иако је незванична нуклеарна сила са више од стотину атомских бојевих глава) сматра претњом својој безбедности.

Пошто је Обама прошле недеље први пут изнео да је временски оквир у коме Техеран може да произведе своју бомбу „око годину дана”, две стране су се донекле усагласиле, али став САД остаје да не треба журити са војном акцијом да се то спречи. Обамина порука израелској јавности ће, како је наговештено, бити да ће Америка, ако се проблем не реши дипломатијом, искористити „друге опције” које су на столу.