Наш драгоцени ветеринар

Сваког дана шабачкој млекари предамо око 70 литара млека и могу да тврдим да је наше млеко здраво јер постоји свакодневна контрола. Млеко односимо на једно откупно место у селу. Да би откупљивач био сигуран да је млеко исправно, сваки други или трећи дан контролишу појединачно сваки узорак млека које доносимо, јер довољно је да само један од нас донесе неисправно млеко и саспе га у заједничку посуду, онда „упропасти” целокупну количину млека. Сваког дана млекара контролише и да ли има антибиотика, па сви ми који понекад дајемо лекове кравама, строго водимо рачуна о каренци.

За афлатоксин никада пре нисмо чули, док се није та прича раширила по медијима, као да смо своје краве хранили само буђавим кукурузом. Ми смо препуштени сами себи када је производња хране у питању. Ми немамо никакве организоване контроле ни савета како да радимо. Наши пољопривредни стручњаци нису на селу. То још не значи да је храна нездрава, јер се сналазимо како знамо и умемо. Ја не знам за стручне називе као што је афлатоксин, али знам да је буђав кукуруз штетан за стоку. Ове године засејао сам 10 хектара кукуруза. Користио сам различите сорте. Одлучио сам да засејем и ране средње и позне сорте, како бих се прилагодио различитим временским условима. Сејао сам „ас’’ „синђету’’, „пионир’’. Суша је учинила своје и на неким парцелама кукуруз је био буђав. Не знам шта каже наука, али ја сам кукуруз држао на чардаку, где је могао довољно да се просуши. Ми немамо ветеринарску амбуланту, али имамо приватног ветеринара који нам је драгоцен. Он нас саветује шта да радимо и шта је добро за исхрану. Да бих поправио квалитет хране саветовао ме је да купим „миназел”, додатак који стављамо у храну, како би се избегла штета од буђавог кукуруза. Двадесет пет килограма кошта 1.600 динара и ставља се у храну сваки дан само једанодсто. Значи, та једна врећа довољна је за неколико месеци. Ја сам то сазнао од нашег ветеринара Горана Савића, а да ли су и други пољопривредници чули за то, не знам. Није било организованог саветовања, препоруке, било чега што би им користило да избегну штетне последице лошег кукуруза.

За краве и јунад коју товим спремам сам храну, а мало купујем. Ове године због суше морао сам да купим 600 бала луцерке.

Ми пољопривредници немамо где да научимо како да правилно користимо земљиште, побољшамо приносе, уколико сами нисмо за то заинтересовани. Мислим да би кратка предавања у селима била драгоцена, али тога нема. Мало пољопривредника зна да може бесплатно да испита састав земљишта и добије савет колико и какво ђубриво да користити, шта да сеје на таквој земљи. Ја сам пре четири године однео узорке у Завод за пољопривреду. Лепо су ми објаснили како да то урадим, да са дубине једног ашова, односно 30 центиметара донесем земљу. Тачно су ми одредили којим ђубривом да прихраним земљиште и које количине. На сву срећу, нисам пре тога много грешио, али стручна помоћ је свима неопходна.

Пољопривредник из Богосавца код Шапца

(Припремила: М. Е.)