Бесни вук за тужиоца

После три и по године долазака у Специјални суд "марицом" кроз гвоздену затворску капију, Саша Пејаковић је у понедељак 23. априла ушао на главни улаз у зграду у којој се суди за убиство премијера Ђинђића, да би чуо завршну реч тужиоца. Преко реда пролази кроз метал-детектор и креће степеништем на први спрат. После буквално 150 долазака у суд, први пут види овај ходник и зграду суда са ове стране.

До сада је долазио уз звуке "сирена", везан "лисицама" и на мала врата стизао у судницу. Пуштен је из притвора пред крај суђења, јер је знатно ублажена оптужба против њега. Био је шеф обезбеђења Душана Спасојевића, али не и његов саучесник у злочинима, сматра тужилац. На завршне речи и на пресуду долазиће са слободе, једини од 12 оптужених. Сада стидљивим погледом одмерава ентеријер. Неприметан у гужви стоји сам и чека почетак суђења.

Јован Пријић, први специјални тужилац у историји Србије, сада један од заменика, почиње да чита завршну реч. Читав увод односи се на "си-ви" мајора Звездана Јовановића, иначе алатничара, у коме уочљиво нема ни дана неке војне или полицијске школе. Следи бриљантна анализа доказа – од оних кључних, до најситнијих. И завршни ударац, теза о лажном херојству ратника који са даљине пуца у срце другом човеку на штакама и ту акцију зове "један на један", као да је реч о фер плеју. Док прича, Пријић упућује кратак поглед намрштеном Звездану.

Други на удару Милорад Улемек Легија није у судници, јер је претходно вређао суд, па је удаљен. Пријић десетак пута употребљава реч "манипулатор". Набраја његове лажи – од порицања злочина, преко посла са државном дрогом, па до дипломе средње музичке школе и приче да га је супруга, док се крио, шишала маказама.  

Сутрадан реч добија Рајко Даниловић, заступник породице Ђинђић. Иза њега седе Милан Веруовић и његов адвокат Божо Прелевић, који мимиком показује слагање или неслагање. Док Даниловић прича о Ђинђићу, Веруовић с тугом на лицу зури у тачку испред себе. Затим дуго гледа у оптужене.

На ред стиже Легијин адвокат Слободан Миливојевић. Док набраја ратничке заслуге "црвених беретки", Даниловић се смеје. "Да му није позлило?", пита Миливојевић. Прича о српском Кенеди процесу, како је у Србији, економској Картагини, убијен премијер а за то су окривљени и анатемисани невини људи. Доказа нема. Легију на слободу. 

По изласку из суднице, у ходнику ћаскају адвокат одбране Вељко Делибашић, његов колега Рајко Даниловић и бивши судија Марко Кљајевић, који је тог дана удаљен са процеса "стечајној мафији" и новчано кажњен због увреде суда. Не тако давно, и Кљајевић је са лакоћом искључивао микрофоне упорним адвокатима, не презајући ни да их удари по џепу. 

Ненад Вукасовић, бранилац Звездана Јовановића, својим тезама о атентатору из иностранства, кривици премијера за оно што му се десило, Цезару, Бруту и краткој сукњи Звезданове прве адвокатице шокира све, па и Улемека, који га слуша запањен. Сутрадан су сви с пажњом слушали најмлађег адвоката Александра Поповића и његов бриљантан приказ правих слабости оптужнице. Оно што му је и промакло, уочавају знатно искуснији Крсто Бобот и Горан Петронијевић који вештом анализом наличја оптужнице додају брдо аргумената на тас одбране.

Док су Оливера Ђорђевић и Вељко Делибашић своје клијенте бранили тезама "Нинослав, без увреде, није човек тог калибра" и "Крсмановић није баш много паметан", адвокат Драгољуб Ђорђевић буни се што неки његовог клијента зову Влада Будала. Људи који су у четвртак насмејани изашли из суда изгледали су као публика после неке позоришне представе.